Invazija braon stablozmija skoro je dovela do izumiranja većine autohtonih šumskih ptica na Guamu, što je izazvalo eksploziju populacija paukova — procenjuje se do 733 miliona paukova. Novo istraživanje u Science Advances otkriva neočekivano veliku količinu genomskih strukturnih varijanti kod zmija, što im je pomoglo da se prilagode i prošire. Posledice su ekološke, ekonomske i društvene: od pada biodiverziteta do čestih nestanaka struje i finansijskih gubitaka za lokalnu zajednicu.
Invazija braon stablozmija na Guamu: Ptice gotovo izumrle, a populacija paukova eksplodirala
Photo Credit: iStock
Iza idilične slike Guama krije se dramatična ekološka promena: invazija braon stablozmija gotovo je izbrisala autohtone šumske ptice, što je dovelo do naglog rasta populacija paukova i ozbiljnih posledica po ljude i infrastrukturu.
Nova otkrića o genetici invazivne vrste
Studija objavljena u časopisu Science Advances (obrađena u IFLScience) otkriva neočekivano visok nivo genetske raznolikosti kod stablozmija na Guamu. Istraživači su utvrdili hiljade genomskih strukturnih varijanti — promena u genomu veće od pojedinačnih mutacija — koje su verovatno doprinele sposobnosti zmija da se prilagode i prošire, uprkos tome što su populacije potekle od nekoliko osnivača.
Ekološki i demografski efekti
Stablozmije su dosegle gustine i do 30.000 jedinki po kvadratnoj milji i dovele do strmog pada brojnosti glodara, šišmiša, guštera i naročito ptica. Od 14 kopnenih vrsta ptica koje su nekada naseljavale šume Guama, samo su dve izbegle izumiranje. Endemična vrsta Guam flycatcher poslednji put je zabeležena 1983. godine.
Kako su ptice nestajale, njihov plen — između ostalog i pauci — počeo je rapidno da raste. Istraživači procenjuju da Guam danas može imati i do 733 miliona paukova, što ilustruje kaskadni efekat koji jedna invazivna vrsta može pokrenuti u ekosistemu.
Uticaj na ljude i infrastrukturu
Invazija nije uticala samo na divlje vrste: stablozmije su izazivale probleme u svakodnevnom životu stanovnika Guama. Penjući se po elektro-stubovima, doprinose i do 200 nestanaka struje godišnje, a procene troška tih prekida u periodu 1991–1997. iznose do $4.5 miliona godišnje. Takođe su ugrožavali ljubimce i povećavali zabrinutost lokalne zajednice.
Zašto su ove spoznaje važne za očuvanje
Autori rada, među kojima su Levi Gray (University at Buffalo) i Christopher Osborne (SUNY Oswego), ističu da starije genetičke metode nisu otkrivale kompleksnije strukturne varijante u genomu. Gray to sažima: 'To je kao gledati delove dvaju knjiga slovo po slovo kroz povećalo i misliti da su iste, a ne shvatiti da su čitavi pasusi pomereni ili duplirani.' Takva skrivena genetska raznolikost može objasniti zašto neke populacije, iako male, pokazuju neočekivanu prilagodljivost.
Otkrića imaju implikacije i za programe očuvanja ugroženih vrsta: bolje razumevanje genetskih izvora varijabilnosti može pomoći da se predvide koji će se mali populacioni rezervoari oporaviti, a koji će biti pod većim rizikom od pada.
Christopher Osborne: 'Moguće je da ugrožene vrste u svojim genima imaju više fleksibilnosti nego što mislimo. Sada bolje razumemo neprepoznate izvore genetske raznolikosti koji mogu objasniti kako neke inbredne vrste ipak mogu odgovoriti na svoje okruženje.'
Iako studija ne tvrdi da je problem zmija na Guamu rešen, ona menja perspektivu o tome kako invazivne vrste opstaju i šire se — i kako ljudi i naučnici mogu bolje reagovati.
Pomozite nam da budemo bolji.
