Vrelo leto 2026. dovelo je do rekordnog broja odrona stena u Alpima, a u masivu Mont Blanc može biti zabeleženo oko 450 odrona. Stručnjak CNRS-a Ludovic Ravanel pripisuje većinu odrona topljenju permafrosta i uticaju klimatske krize. Najveći odroni se očekuju ove jeseni zbog prodora letnje toplote u zemljište, dok vlasti preduzimaju mere predostrožnosti.
Vrelo leto u Alpima: Rekordnih oko 450 odrona u masivu Mont Blanc, stručnjak upozorava
The Alps, and particularly the Mont Blanc massif, have been hit by high temperatures this summer (Jeff PACHOUD)
Izuzetno vruće leto 2026. godine uzrokovalo je rekordni talas odrona stena u Alpima, a velika većina događaja pripisuje se posledicama klimatske krize, kaže geomorfolog Ludovic Ravanel iz CNRS-a.
Podaci i trendovi
Ravanel ocenjuje da će ova godina "bez sumnje biti rekordna" i navodi da bi broj zabeleženih odrona u samom masivu Mont Blanc mogao da dostigne oko 450 — znatno više od prethodnog rekorda od 300, postavljenog 2022. godine. Pre samo desetak ili dvadeset godina, zabeleženi broj bio je tek nekoliko desetina.
Zašto se dešava?
Prema Ravanelu, glavni uzrok je zagrevanje koje razara permafrost — nevidljivi led koji već hiljadama godina deluje kao svojevrsni "cement" u pukotinama stena i povećava stabilnost planinskih zidova. Pri visokim temperaturama taj led se topi i kamenje postaje sklono odvajanjima i odronima.
„Velika većina (odrona) može se pripisati klimatskoj krizi,“ ističe Ravanel i dodaje da topla leta i tanjenje glečera dodatno smanjuju stabilnost stenovitih masiva.
Uz to, topljenje glečera oslobađa pritisak koji je ranije doprinosio stabilnosti stenskih zidova, pa se povećava verovatnoća većih odrona.
Šta očekivati u narednim mesecima
Iako se temperature na velikim visinama u narednim danima očekuju niže, Ravanel upozorava da to ne vraća odmah stabilnost: velika količina toplote iz leta 2026. nastaviće da prodire u zemljište još mesecima — do novembra, decembra, pa čak i januara — zbog čega se najznačajniji odroni mogu dogoditi ove jeseni, iako će verovatno biti ređi.
Bezbednost i mere
Destabilizacija stena predstavlja realan rizik za planinare: u toku sezone dve osobe iz Češke su poginule u odronu u julu, a u avgustu je stradao i 31-godišnji muškarac u masivu Mont Blanc. Kao prevencija, vlasti su zatvorile dva planinarska skloništa koja se koriste za uspon na Mont Blanc — ista mera primenjena je i 2022. godine.
Ravanel smatra da potpuna zabrana pristupa visokim zonama nije neophodna: on naglašava da je planinarska zajednica svesna rizika i da se samoreguliše, ali apeluje na povećan oprez i praćenje uslova na terenu.
Zaključak
Rekordni broj odrona u Alpima je još jedan pokazatelj uticaja klimatskih promena na planinske ekosisteme i bezbednost ljudi. Stručnjaci pozivaju na kontinuirano praćenje, prilagođavanje mera upravljanja planinskim područjima i oprez među posetiocima i vodičima.
Pomozite nam da budemo bolji.
