Iranske pretnje jugoistočnoj Evropi, naročito Bugarskoj, usledile su posle odobrenja baze Bezmer za dopunjavanje goriva američkih aviona. Teheran tvrdi da će zemlje koje podržavaju američke operacije biti legitimne mete, dok analitičari upozoravaju na rizik diplomatske i bezbednosne eskalacije. Napad na članicu EU ili NATO mogao bi pokrenuti konsultacije i potencijalno aktivirati kolektivnu odbranu, dok bi posledice bile ozbiljne za region i Evropu u celini.
Zašto Iran Preti Jugoistočnoj Evropi: Šta To Znači Za Bugarsku i Region
In July 2017, paratroopers of NATO armies took part in a military drill at Bezmer airfield, Bulgaria [Stoyan Nenov/Reuters]
Rat između SAD-a, Izraela i Irana prerastao je u regionalnu krizu čije pretnje sada dopiru i do jugoistočne Evrope. Iako je većina zapadnih saveznika bila protiv otvorene konfrontacije, Teheran je odgovorio nizom napada i upozorenjima koja obuhvataju i evropske teritorije.
U julu je bugarski parlament odobrio korišćenje vojne baze Bezmer za dopunjavanje goriva američkih vojnih aviona. To logističko omogućavanje američkih operacija na Bliskom istoku protumačeno je u Teheranu kao oblik pomaganja u „agresiji“ protiv Irana. Iranski ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi upozorio je da će zemlje koje pomognu takvim operacijama biti smatrane legitimnim metama za odmazdu.
Koji su stvarni rizici?
Prema izveštaju Financial Times-a i izjavama analitičara, Teheran je razmatrao mogućnost širenja svojih napada i izvan regiona Zaliva — pa čak i prema ciljevima koji se nalaze na udaljenosti poput baze Diego Garcia (oko 3.780 km). Stručnjaci upozoravaju da bi jugoistočna Evropa mogla biti atraktivna meta zbog prisustva NATO baza, logističkih ruta za pomoć Ukrajini i pristupa Crnom moru.
Politički i strateški kontekst
Sofijski novinar Angel Petrov ističe da u Bugarskoj rat s Iranom parčično doživljavaju kao udaljen i da prioritet daju ratu u Ukrajini. To otežava odlučivanje o eventualnim konfrontacijama sa saveznicima, pa su politički pritisci i logističke obaveze u fokusu.
Važna ispravka: Napad na članicu NATO-a mogao bi pokrenuti konsultacije pod članom 4 NATO-a i, zavisno od okolnosti, dovesti do aktivacije kolektivne odbrane prema članu 5. Ne mora svaki napad automatski rezultirati vojnim odgovorom, ali bi posledice bile značajne.
Moguće posledice i ciljevi Irana
Analitičari navode nekoliko mogućih ciljeva iranskih pretnji: 1) da poveća cenu saradnje sa SAD i odvrati manje saveznike od angažmana; 2) da pokuša da poljulja transatlantsku solidarnost i stvori raskol između SAD i Evrope; 3) da iskoristi psihološki efekat pretnje kako bi zadržao pažnju evropske javnosti i političara na sukobu.
Međutim, stručnjaci poput Ali Bakira upozoravaju da bi konkretan napad na evropsku državu mogao dodatno izolovati Iran, dati Vašingtonu željenu koaliciju i pojačati ruske mogućnosti u Ukrajini ukoliko Evropa bude dodatno opterećena novim ratištem.
Operativni rizici i kontrola
Još jedan ključen faktor je ko donosi odluke u iranskom komandno-kontrolnom lancu. Ako napad potekne izvan centralne civilne kontrole ili zbog lokalne eskalacije, reakcija bi mogla biti nepredvidiva i dovesti do neželjenog širenja sukoba.
Šta to znači za Srbiju i region?
Iako Srbija nije članica NATO-a, destabilizacija jugoistočne Evrope utiče i na nju: energetske i ekonomske posledice, pomeranje diplomatskih prioriteta i regionalna bezbednosna pitanja mogu direktno uticati na političku i ekonomsku stabilnost u regionu.
Zaključak: Pretnje Irana prema jugoistočnoj Evropi treba shvatiti ozbiljno, ali i kontekstualizovati: realna je opasnost od visoke političke i ekonomske tenzije, dok je direktna vojna eskalacija na tlo EU i NATO‑a i dalje relativno rizičan i kontraproduktivan potez za Teheran.
Pomozite nam da budemo bolji.
