Ruski Il-76 stigao je 20. avgusta i izveo 22 naleta, ispustivši ukupno 924 tone vode. Zvaničnici tvrde da je avion bio neophodan zbog nosivosti od oko 42 tone po naletu, dok su evropske opcije uglavnom bile helikopteri sa 2,5–3,5 tone. Odluku su, kako se navodi, donosili stručni timovi Sektora za vanredne situacije, a opozicija optužuje vlast za kašnjenje i nedovoljnu spremnost. Nakon gašenja požara očekuju se istrage i odgovori nadležnih.
Il-76 u Srbiji: 22 naleta i 924 tone vode — Zašto je angažman ruskog aviona podigao političku buru
Da li je danas važnije ko gasi požare ili da se požar što pre ugasi? Dok se Srbija danima bori sa velikim požarima, posebno u Deliblatskoj peščari, dolazak ruskog aviona Il-76 pokrenuo je žustru političku debatu.
Brzi pregled događaja
Ruski Il-76 stigao je u Srbiju 20. avgusta i od tada je izveo 22 naleta, ispustivši ukupno 924 tone vode. Zvaničnici navode da je avion bio presudan jer može da ponese oko 42 tone vode po naletu, što ga razlikuje od standardnih helikoptera koji se nude kroz evropske kanale.
Zašto je zatražena ruska pomoć?
Beograd je formalno tražio pomoć i kroz Mehanizam Evropske unije za civilnu zaštitu, ali iz zvaničnih objašnjenja proizilazi da Brisel nije imao avione s potrebnim kapacitetom za gašenje u jednom naletu. Predsednik Aleksandar Vučić i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić istakli su da je zahtev za angažmanom Il-76 proizašao iz stručne ocene Sektora za vanredne situacije, a ne iz političke odluke.
Kapaciteti i zahtevi
Prema izjavi nadležnih, u zahtevima su tražene letelice: helikopteri s nosivošću preko četiri tone i avioni preko 10 tona. Evropske ponude odnosile su se pretežno na helikoptere sa nosivošću od oko 2,5 do 3,5 tone, dok Il-76 nosi oko 42 tone po naletu i može da izvrši više naleta dnevno. Na osnovu ovih parametara, domaći štab je procenio da je ruski avion neophodan za efikasno gašenje velikih požara.
Političke tenzije
Iz reda opozicije, pre svega Marinike Tepić iz Stranke slobode i pravde, upućene su kritike da je pomoć zatražena prekasno i da je vlast bila nespremna. Tepić je zatražila i podatke o nabavkama vatrogasne opreme u 2023. godini. Vlada je odgovorila da su u okviru kapitalnih projekata nabavljeni vatrogasni kamioni i helikopteri (Ka-32) i da su u periodu 2017–2026. kupljena značajna sredstva za jačanje kapaciteta.
Funkcioner SPS Branko Ružić upozorio je na ekološke posledice u Deliblatskoj peščari i zatražio da se svaki hektar zaštićenog područja sačuva. Optužbe o mogućim poslovnim interesima i teorijama da je požar podmetnut izazvale su oštre odgovore, a Dačić je odbacio teorije zavere i pozvao na podršku vatrogascima.
Podaci i činjenice
Sektor za vanredne situacije naveo je da je u poslednjih mesec dana registrovano 3.926 požara na otvorenom prostoru. Vatrogasno-spasilačke jedinice trenutno raspolažu sa 1.137 vozila, od kojih su 735 specijalizovana, 321 terensko vozilo, 54 kombi vozila i 27 kvadova. Vlada ukazuje da je u periodu 2017–2026. nabavljeno 498 vozila različite namene, naspram 55 vozila do 2017. godine.
Šta očekivati posle gašenja?
Dok se gašenje nastavlja kao prioritet, autor teksta i zvaničnici pozivaju da nadležne institucije nakon toga odgovore na otvorena pitanja: da li je u sistemu bilo propusta, da li je požar nastao slučajno ili namerno i da li je bilo zastoja u traženju međunarodne pomoći. Do tada, kako navode, politička upotreba događaja ne bi smela zaseniti hitan zadatak spašavanja i zaštite ljudi i imovine.
Zaključak: Dolazak Il-76 značajno je povećao kapacitete za gašenje velikih požara zbog svoje nosivosti. Istovremeno, način i vreme angažmana ostavili su prostor za političke debate o spremnosti sistema i transparentnosti odluka.
Pomozite nam da budemo bolji.
