Viktoria Haidai stoji pored unakaženih ostataka štamparije na obodu Kijeva — objekta koji je, pre nego što je tokom noći pogođen ruskom raketom, trebalo da štampa 1,3 miliona školskih udžbenika (10% nacionalne proizvodnje).
U pepelu se našla i spaljena stranica iz udžbenika engleskog jezika: "My name is William, I'm from the UK. My grandmother lives in Nottingham. It's a beautiful city." Taj prizor simbolizuje gubitak koji nije samo materijalan već i kulturološki.
Razmere štete
U nizu napada na štamparije i izdavačke kuće širom Ukrajine uništeno je oko 12 miliona knjiga. Lokalni izvori navode da je to približno jedna trećina svih knjiga odštampanih u zemlji tokom ove godine. Preko 35 izdavačkih objekata je pogođeno, a mnogi logistički magacini sa zalihama su izgoreli ili su teško oštećeni.
This printing press was due to deliver 10% of Ukraine's schoolbooks before it was destroyed in a strike [BBC]
Pogodjeni kulturni objekti
Napadi nisu zaobišli ni druge simbole ukrajinske kulture: pijaca polovnih knjiga Pochaina u Kijevu je razrušena, izgubile su se stotine tezgi i dragoceni primerci. Muzeji, galerije, biblioteke, filmski studiji i opere takođe su pretrpeli štetu.
Među teško pogođenim mestima je i manastir Kijevo-Pečerska Lavra, čiji su zlatni lukovi Uspenske katedrale oštećeni nakon napada dronom. Verski artefakti su evakuisani, ali je veliki deo krova izgoreo; procene popravki iznose oko 11,2 miliona dolara, a radovi bi mogli da traju do dve godine. Kompleks, koji sadrži Ukrajinski muzej knjiga i štampe, dodat je na Uneskov registar svetske baštine u opasnosti u septembru 2023.
Reakcije vlasti i međunarodnih organizacija
"Verujem da je to namerno sa strane Ruske Federacije", kaže Viktoria Haidai, komercijalna direktorka izdavačke kuće Konvi. Ukrajinska ministarka kulture Tetyana Berezhna navodi da su napadi na kulturne objekte deo pokušaja da se oslabi ukrajinski nacionalni identitet — "ovo je egzistencijalni rat".
In June Russia bombed Kyiv-Pechersk Lavra, the capital's largest cultural heritage site [Reuters]
Unesko je izrazio zabrinutost i osudio napade na kulturnu baštinu zaštićenu međunarodnim pravom. Generalni direktor Uneska Khaled El-Enany rekao je da je "duboko ražalostan" zbog značajne štete.
U odgovoru, ruska ambasada u Velikoj Britaniji optužila je ukrajinsku vladu za demontažu spomenika i preimenovanja ulica, te tvrdila da su kulturni objekti ponekad korišćeni za prikrivanje vojnih objekata. Kremlj je više puta negirao namerno gađanje civilnih ciljeva, dok su nezavisne provere dokumentovale povrede i široko rasprostranjene napade na civilnu infrastrukturu.
Posledice i hitne potrebe
Izgubljeni primerci predstavljaju udarac obrazovanju — posebno pred početak školske godine — ali i dugoročnom očuvanju kulturnog nasleđa. Ukrajinske vlasti upozoravaju da je celokupan izdavački sektor ugrožen i pozivaju na međunarodnu podršku.
Digitalizacija fondova i međunarodna pomoć navode se kao ključne mere za očuvanje književnosti, obrazovnih materijala i kulturne baštine dok se fizička obnova ne obavi.
"Reč je sve. To je naš razvoj, naša kultura i istorijsko nasleđe koje se prenosi s generacije na generaciju," zaključuje Haidai.
Dok se atak smatra delom šire strategije, humanitarne i kulturne organizacije pozivaju na hitnu pomoć kako bi se spasilo što se može i obezbedila budućnost izdavaštva u Ukrajini.
