EU razmatra trogodišnju vojno‑civilnu misiju koja bi savetovala i obučavala libanske snage kada mandat UNIFIL‑a istekne krajem 2026. Predlog EEAS‑a ne predviđa automatsku zamenu UN‑misije, već jačanje kapaciteta Libana. Stručnjaci upozoravaju da bez političkog dogovora, jasnog mandata i mehanizma sprovođenja nova misija može ponoviti ograničenja UNIFIL‑a i izgubiti neutralnost.
EU Razmatra Trogodišnju Vojno‑Civilnu Misiju u Južnom Libanu Ako UNIFIL Istekne 2026.
A UN peacekeeping unit patrols near a bridge used by residents of southern Lebanon [File: Adri Salido/Getty]
Evropska unija razmatra slanje trogodišnje vojno‑civilne misije u jug Libana koja bi delimično popunila prazninu ukoliko mandat Ujedinjenih nacija za mirovne snage (UNIFIL) istakne krajem 2026. godine. Predlog Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) izazvao je političke i bezbednosne debate u Briselu i regionu.
Šta predlaže EEAS
EEAS je razvio plan za misiju koja bi savetovala i obučavala Libansku oružanu silu (LAF) i Snage unutrašnje bezbednosti (ISF), uz fokus na graničnu i pomorsku bezbednost. Zvaničnici naglašavaju da cilj nije direktna zamena UNIFIL‑a, već jačanje kapaciteta libanske države da preuzme odgovornost za bezbednost na jugu.
Ograničenja i pitanja mandate
Iako bi misija imala zadatak monitoringa i obuke, stručnjaci upozoravaju da je malo verovatno da bi evropske snage dobile ovlašćenja da prinudno potvrđuju povlačenje Izraela ili da razoružaju Hezbolah. Raymond Murphy, bivši mirovnjak UNIFIL‑a i profesor na Irish Centre for Human Rights, smatra da bi nova snaga mogla imati "sposobnost da upotrebi oružanu silu radi samoodbrane i izvršavanja mandata", uključujući slobodu kretanja i sprečavanje kretanja oružja u svom operativnom području.
"Bez sveobuhvatnog političkog dogovora i mandata prihvatljivog za obe strane, nova misija može ponoviti ograničenja koja su pogodila UNIFIL," rekao je libanski politički analitičar Imad Salamey.
Alternativne opcije i rizik vakuuma
Ujedinjene nacije takođe rade na opcijama naslednika: jedna varijanta bi prebacila deo uloga Organizaciji za nadgledanje primirja (UNTSO), dok je generalni sekretar UN Antonio Guterres u junu predložio tri scenarija sa snagama od 900 do 3.000 vojnika — znatno manje od približno 7.000 koliko je UNIFIL imao u junu.
Strah od privremenog vakuuma smatra se ozbiljnim: bez međunarodnog prisustva, Izrael bi mogao pokušati da nametne bilateralne aranžmane koji bi primorali LAF na neposredniju koordinaciju sa izraelskim snagama, uz posredovanje SAD, što bi promenilo međunarodno nadgledanje u bilateralnu arhitekturu bez pune međunarodne legitimacije.
Politička realnost i pilot zone
Krajem juna Izrael i Liban su se dogovorili o okviru za uspostavljanje takozvanih pilotskih zona — oblasti iz kojih bi se izraelske snage povukle i u koje bi LAF bio raspoređen. Međutim, razgovori o proširenju tog modela, uključujući pregovore u Rimu početkom avgusta, završeni su bez konsenzusa.
Ako evropska misija bude raspoređena bez jasnog političkog dogovora, postoji realna opasnost da će njena neutralnost biti dovedena u pitanje ukoliko jedna ili više strana nastavi vojne operacije ili odbije prihvatljiv mandat. Bez recipročnih obaveza, jasnih pravila i realnog mehanizma sprovođenja, zamenjivanje UNIFIL‑a evropskom misijom moglo bi ponoviti iste izazove pod drugim imenom.
Zaključak
Predlog EU predstavlja ozbiljnu političku opciju za period posle 2026. godine, ali njegov uspeh zavisiće od političkih pregovora između Izraela i Libana, međunarodnog konsenzusa o mandatu i spremnosti država učesnica da obezbede neophodne resurse i jasna pravila angažovanja. Bez tih elemenata, i evropska misija bi brzo mogla da se suoči sa ograničenjima sličnim onima koja je imao UNIFIL.
Pomozite nam da budemo bolji.
