U Parizu se sastaju lideri Libana, Francuske i Jordana kako bi pripremili konferenciju donatora i razgovarali o bezbednosnoj situaciji u južnom Libanu. Okvirni dogovor iz juna predviđa postepeno povlačenje Izraela i preuzimanje kontrole od strane libanske vojske, ali njegova realizacija je zaustavljena. Istovremeno, ističe se neophodnost jačanja i opremanja libanske vojske, dok mandat UNIFIL-a ističe krajem godine.
Lideri Libana, Francuske i Jordana U Parizu: Pripreme Za Konferenciju Donatora i Budućnost Južnog Libana
Lebanese army soldiers stand guard at a checkpoint near the border with Israel in the southern village of Mansouri, Lebanon, Friday, Sept. 4, 2026. (AP Photo/Mohammed Zaatari)
BEJRUT (AP) — Lideri Libana, Francuske i Jordana sastaju se u četvrtak u Parizu kako bi pripremili novu rundu podrške oslabljenoj libanskoj vojsci i razmotrili bezbednosnu situaciju na jugu zemlje.
Konferencija donatora i odlaganje
Konferencija donatora za finansijski osiromašenu libansku vojsku prvobitno je bila planirana za februar pod pokroviteljstvom Francuske, Saudijske Arabije i Sjedinjenih Država, ali je odložena zbog eskalacija u regionu, uključujući rat u Iranu i novu rundu sukoba između Izraela i Hezbollaha.
Situacija na jugu Libana
Libanska vojska se našla između izraelskih snaga, koje kontrolišu značajan deo južnog Libana, i Hezbollaha, koji odbija da položi oružje. U junu je objavljen okvirni sporazum prema kojem bi se Izrael postepeno povukao iz južnog Libana, libanska vojska preuzela kontrolu, a Hezbollah razoružao, ali sprovođenje tog dogovora je zapelo.
Međunarodno prisustvo i UNIFIL
Sastanak u Parizu takođe treba da razmotri planove za međunarodno prisustvo nakon isteka mandata Ujedinjenih nacija za snage UNIFIL krajem godine. Uvođenje ili promena međunarodne misije smatraju se ključnim za stabilizaciju južnog Libana dok se rešava pitanje povlačenja i razoružanja.
Politička slika i bezbednosni rizici
Hezbollah je, prema izveštajima, znatno oslabljen u ratu koji je završen u novembru 2024. Nakon sukoba formirana je nova vlada koja se obavezala na demilitarizaciju naoružanih grupa van državne kontrole. Međutim, libanski zvaničnici strahuju da direktna konfrontacija između vojske i Hezbollaha može da preraste u šire unutrašnje sukobe.
Stanje libanske vojske i finansiranje
Vlada ističe da joj je potrebna veća i bolje opremljena vojska koja bi bila raspoređena širom zemlje i time pridobila poverenje građana koji sumnjaju u sposobnost armije da ih zaštiti. Vojska male mediteranske zemlje godinama je podfinansirana i oslanja se na međunarodne donatore, među kojima su Sjedinjene Države, Velika Britanija, Francuska i Italija.
Saudijska Arabija je 2013. najavila paket od 3 milijarde dolara za opremanje libanske vojske kroz francosko naoružanje, ali je ta pomoć obustavljena 2016. usled jačanja političkog uticaja Hezbollaha i pogoršanih odnosa između Libana i Rijada.
Ekonomija, plate i kadrovi
Fiskalna kriza koja je izbijala krajem 2019. pogodila je državne institucije: mnogi vojnici su napustili službu ili tražili dodatne prihode dok su milioni građana imali zamrznuta sredstva u bankama. Rastuća inflacija i skupljanje državnog budžeta dodatno otežavaju redovno isplaćivanje plata u vojsci.
Zaključak: Parizki sastanak ima za cilj da pripremi teren za novu konferenciju donatora i da adresira ključna pitanja bezbednosti i međunarodnog prisustva na jugu Libana, ali ostaje mnogo nerešenih pitanja oko razoružanja Hezbollaha i finansijske sposobnosti libanske države.
Pomozite nam da budemo bolji.
