Evropsko leto požara, uključujući veliki požar u Basenu Arakšon (3.400+ ha; 20.000 evakuisanih), pokazuje kako plašovi vatre oslobađaju velike zalihe ugljenika i ugrožavaju sposobnost pejzaža da ubuduće vezuje CO₂. Copernicus je procenio 0,89 Mt ugljenika u julu za Francusku (≈3,3 Mt CO₂), dok su požari do 5. avgusta zahvatili ~505.683 ha u EU. Potrebna su bolja upravljanje, zaštita tresetišta i preduzimanje mera za smanjenje emisija — ali bez stabilizacije klime rizik će rasti.
Zašto evropski šumski požari dodatno otežavaju borbu protiv klimatskih promena
The fire raging in the northern part of the Arcachon Basin in Gironde, southwest France, swept through more than 3,400 hectares, causing more than 20,000 residents and tourists to be evacuated.AFP via Getty Images
Požar koji je besneo na severnom delu Basena Arakšon u departmanu Gironde, jugozapadna Francuska, zahvatio je više od 3.400 hektara i naterao na evakuaciju preko 20.000 ljudi — ali šteta se ne meri samo izgubljenim hektarima i domovima. Sagorevanje šuma i tresetišta oslobađa velike količine ugljenika i može trajno smanjiti sposobnost tih pejzaža da ubuduće vezuju CO₂.
Šta se dogodilo ovog leta
Prizori iz više delova Evrope su dramatični: šume pretvorene u ugljenisane površine, naselja evakuisana i vatrogasci izloženi ekstremnim uslovima. Po svemu sudeći, leto 2026. nastavlja trend intenzivnih i raširenih požara u Evropi i svetu.
Podaci i razmere emisija
Prema Copernicusovom Servisu za klimatske promene, Evropa se već ugrejala za oko 2,5°C0,89 megatona ugljenika (oko 3,3 megatone CO₂
Dostupne procene sugerišu da su požari u Evropi ove godine do početka avgusta mogli osloboditi reda veličine 20 miliona tona ugljenika (~75 miliona tona CO₂) — ekvivalent godišnjih emisija srednje velike evropske države. Do 5. avgusta požari su zahvatili oko 505.683 hektara u EU, površinu usporedivu sa američkom saveznom državom Delaware.
Tresetišta i dublji izvori ugljenika
Posebnu zabrinutost predstavljaju tresetišta (peatlands). Ona su akumulirala ugljenik hiljadama godina i pri intenzivnim požarima mogu osloboditi velike količine ugljenika veoma brzo, što povećava dugoročnu klimatsku štetu.
Globalni kontekst
Od januara do aprila više od 150 miliona hektara (oko 370 miliona jutara) pogođeno je požarima — otprilike 50% iznad nedavnog proseka za isti period. Studija u časopisu Science pokazuje da su globalne emisije iz šumskih požara porasle oko 60% između 2001. i 2023. Jačanje fenomena El Niño dodatno pojačava vrućine, suše i rizik od požara.
Zašto su požari problem za klimatsku politiku
Kroz fotosintezu biljke uklanjaju CO₂ iz atmosfere i skladište ugljenik u biomasi i zemljištu. Snažan požar može tu akumulaciju preokrenuti u satima ili danima, stvarajući „ugljični dug“ koji obnavljanje šume može otplaćivati decenijama — ako se uopšte obnovi.
Ako požari postanu češći ili intenzivniji, ili ako suše i degradacija onemoguće regeneraciju, izgubljeni uglenik može ostati u atmosferi duže vreme, a kopneni sudovi ugljenika oslabljeni.
Mere za ublažavanje rizika
Postoje konkretne i delotvorne mere: bolja šumska politika, sistemi ranog otkrivanja (sateliti, dronovi), proređivanje guste vegetacije, stvaranje vatrenih barijera, zaštita i obnova tresetišta, te jačanje otpornosti pejzaža na sušu. Međutim, ove mere imaju granice — ne mogu u potpunosti ukloniti rizik koji donosi toplija i suvlja klima.
Glavna poruka: Upravljanje požarima smanjuje rizik i štetu, ali bez ozbiljnog smanjenja emisija i stabilizacije klime rizik od sve većih i učestalijih požara neće nestati.
Preporuke za medije i donosioce odluka
Predlažem da u izveštajima o velikim požarima redovno budu uključene procene emisija CO₂, pored podataka o izgorelim hektarima i evakuacijama. To bi pomoglo javnosti i kreatorima politike da bolje razumeju širi klimatski uticaj požara i preduzmu ciljane mere.
Evropsko leto požara je podsetnik: ne možemo se osloniti samo na gašenje požara. Potrebna je kombinacija boljeg upravljanja zemljištem, zaštite ključnih ugljeničnih rezervi i, iznad svega, hitno smanjenje emisija gasova staklene bašte.
Pomozite nam da budemo bolji.
