Letnji talasi i suša pogoršavaju uslove za šumske požare, ali mnoge od njih zapravo potiču od ljudi — ponekad namerno. Do sredine avgusta u Engleskoj i Velsu prijavljeno je 1.132 požara, u Francuskoj je privedeno skoro 500 ljudi, a udeo namernih požara u nekim zemljama dostiže 20–30%. Nedostatak pouzdanih podataka u mnogim mediteranskim državama otežava prevenciju i ciljanje mera.
Zašto se sve više šumskih požara podmeće: ljudi, motivi i posledice
By mid-August this year there had been more wildfires reported in England and Wales than in the whole of last year. | Credit: Illustration by Julia Wytrazek / Getty Images
Letnji talasi i suša dodatno pogoršavaju rizik od divljih požara, ali analiza događaja u Evropi pokazuje da veliki deo ovih katastrofa zapravo potiče od ljudi — ponekad slučajno, a često i namerno. U članku sumiramo podatke, primere iz prakse i moguće motive za podmetanje požara, kao i prepreke u prevenciji.
Rast požara i hitni incidenti širom Evrope
Do sredine avgusta ove godine vatrogasne i spasilačke službe u Engleskoj i Velsu intervenisale su na 1.132 slučaja divljih požara, što je više nego rekordnih 1.017 za celu prethodnu godinu, navodi National Fire Chiefs Council. U Francuskoj je ovog leta privedeno gotovo 500 osoba pod sumnjom da su izazvale požare, prenosi The Guardian.
Posledice su bile široke: više od 1.000 ljudi evakuisano je iz turističkog letovališta u Hrvatskoj, stotine stanovnika napustile su sela u zapadnoj Nemačkoj i jugozapadnoj Francuskoj, a u Belgiji je požar zahvatio prirodni rezervat Visoke Močvare (High Fens) — najgori u istoriji zemlje. U Grčkoj su turisti spašavani sa plaža, a u Španiji su snage bezbednosti evakuisale i kulturne relikvije.
Koliki je udeo ljudskog faktora?
Izveštaji ukazuju da gotovo svi požari u Ujedinjenom Kraljevstvu imaju ljudski uzrok: Parlamentarni ured za nauku i tehnologiju iz 2024. navodi da su skoro svi lokalni požari povezani s ljudskom aktivnošću, dok je izveštaj Forestry Commission prethodne godine zaključio da je 97% požara posledica neke vrste ljudskog delovanja — namernog ili slučajnog.
U Francuskoj oko 9 od 10 požara ima ljudski uzrok, a vlasti procenjuju da je približno 30% podmetnuto. U Portugalu, često opisanom kao jedna od najrizičnijih zemalja EU po pitanju požara, arson čini oko 20% slučajeva. Međutim, u mnogim mediteranskim državama uzroci ostaju nejasni zbog nedostatka pouzdanih podataka i slabih istraga.
Motivi za podmetanje
Motivi su različiti i ne moraju uvek biti „nasumično uništenje”. U Španiji se beleže primeri da neki vlasnici zemljišta pale površine kako bi premestili stoku ili obnovili pašnjak, dok su drugi požari povezani s imovinskim sporovima, osvetom ili kriminalnim namerama. Ponekad su uzrok i psihološki faktori — primeri iz SAD pokazuju pojedince koji su planirali paljevine mesecima i opisivali vatru u estetskim ili mističnim terminima.
Primeri iz SAD i pouke
U Spokaneu (Vašington) policija je uhapsila muškarca koji je, prema optužbama, planirao paljevinu i pratio vremenske uslove pre nego što je zapalio požar. U Kaliforniji, paljenje na silvestrovo za koje se veruje da je izazvao tinjanje ispod površine kasnije se rasplamsalo u katastrofu koja je progutala više od 6.500 objekata, odnela 12 života i prouzrokovala štetu vrednu milijarde dolara.
Prevencija i ključni izazovi
Evropske zemlje su uložile u sisteme za rano otkrivanje požara i koordinaciju hitnih intervencija, ali nema zajedničkog, sveobuhvatnog pregleda o tome ko i zašto podmeće požare, pa su politike i mere često fragmentirane. Nedostatak pouzdanih i uporedivih podataka, kao i različiti pravni i istragački kapaciteti, otežavaju dizajniranje efikasnih preventivnih mera.
Zaključak: Klimatski faktori stvaraju uslove, ali ljudi često pali iskru — razumevanje motiva i sistemsko prikupljanje podataka ključni su za prevenciju i bolje upravljanje rizikom.
Pomozite nam da budemo bolji.
