Biogeokemijski ARGO plutači prikupljaju podatke o pH, kiseoniku, temperaturi i hlorofilu na velikim dubinama i šalju ih satelitom naučnicima. NOAA planira prekid finansiranja programa u oktobru u okviru budžetskih rezova za 2025. godinu, što ugrožava mrežu od oko 500 plutača. Plutači pomažu u praćenju super El Niño, ranom upozoravanju na štetne cvetove algi i služe nauci, mornarici i meteorolozima.
Plutači Koji Mere Okean Pred Gašenjem: NOAA Rezovi Prete Mreži Biogeokemijskih ARGO Plutača
Graphic showing an Argo float's 10 day mission cycle. (Image credit: Woods Hole Oceanographic InstitutionNOAA
Autonomni biogeokemijski ARGO plutači prikupljaju ključne podatke o kiselosti (pH), kiseoniku, temperaturi i hlorofilu na velikim dubinama i satelitski ih šalju istraživačima Scripps Institution of Oceanography. Mreža od oko 500 takvih plutača igra važnu ulogu u praćenju promena u okeanima, upozoravanju na štetne cvetove algi i praćenju velikih klimatskih pojava kao što je super El Niño.
Međutim, federalno finansiranje koje je podržavalo program ide ka gašenju: prema izvorima, Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) planira prestanak finansiranja u oktobru u okviru rezova u budžetu za 2025. godinu. Ako se finansiranje prekine, oprema i prikupljanje podataka bi mogli biti ugroženi – što bi smanjilo sposobnost naučnika i službi da predvide i reaguju na promene u moru.
Kako rade plutači? Biogeokemijski (BGC) plutači su jednostavni i robusni: rade na principu promenljive uzgonljivosti, imaju spoljni balon koji se puni i prazni kako bi plutač tonuo i izronio, osnovnu elektroniku i napajanje D-ćelijskim baterijama. Životni vek im je oko pet godina, mogu zaroniti dublje od jedne milje i izranjaju otprilike na svakih deset dana da pošalju podatke preko antene.
«Obuhvata biologiju, geologiju i hemiju u jednoj spravi. I upravo to su ovi plutači, to im je cilj», rekao je Tyler Wirth, inženjer i naučnik iz UC San Diego Scripps Institution of Oceanography.
«Ako uklonimo tu mrežu, ne gubite samo nauku, već i sposobnost da predvidite šta dolazi», upozorava Scripps okeanografkinja Sarah Purkey.
Woods Hole Oceanographic Institution (WHOI) i druge međunarodne institucije, kao i 18 zemalja ukupno, doprinose globalnoj mreži. Podaci se koriste u naučnim istraživanjima, za operacije američke mornarice, meteorološke prognoze i za ranija upozorenja na štetne cvetove algi (HAB), koji mogu predstavljati rizik za javno zdravlje i bezbednost onih koji ulaze u vodu.
Scripps procenjuje da bi nastavak programa koštao poreske obveznike simboličnih 10 centi godišnje po osobi — mali izdatak u odnosu na vrednost podataka koji omogućavaju bolje predviđanje i upravljanje rizicima.
Zašto ovo treba da nas zanima? Gubitak kontinuiranih, nepolitizovanih podataka iz ovakvih mreža smanjuje sposobnost nauke da pruži rane upozoravajuće signale i nepristrasne informacije koje koriste lokalne i globalne zajednice. U eri ubrzanih klimatskih promena, održavanje takvih sistema ima direktan uticaj na bezbednost plovidbe, javnog zdravlja i predviđanje ekstremnih vremenskih i okeanskih događaja.
Izvor: adaptirano iz članka objavljenog u Surfer (prvobitno 3. septembra 2026) i izveštaja KPBS.
Pomozite nam da budemo bolji.
