Španija Traži Poseban EU Fond Za Klimatsku Adaptaciju I Obavezujuće Ciljeve

Španija je pozvala Evropsku uniju da osnuje poseban Fond za adaptaciju na klimatske promene i da uvede obavezujuće ciljeve prilagođavanja kako bi se ublažili rastući troškovi ekstremnih vremenskih događaja koji su ovog leta doveli do rekordnih vrućina i požara širom EU.

Šta predlaže Madrid?

Prema proceni iz Madrida, države EU su od 1980. pretrpele oko 822 milijarde evra štete povezane sa klimatskim promenama i ekstremnim vremenskim nepogodama, pri čemu je približno četvrtina tih gubitaka zabeležena između 2021. i 2024. godine.

U pismu upućenom evropskom komesaru za klimu, Wopkeu Hoekstri, španska ministarka za životnu sredinu Sara Aagesen istakla je da su reaktivne politike nedovoljne i da je potreban sistemski, dugoročan pristup.

Ključne tačke predloga

Glavne mere koje Madrid predlaže obuhvataju:

• Uspostavljanje Evropskog fonda za adaptaciju koji bi se finansirao između ostalog i nametima poput oporezivanja iznenadnih profita naftnih i gasnih kompanija, kao i razmatranjem zajedničkih dužničkih instrumenata.
• Obavezne pete godišnje procene klimatskih rizika na evropskom, nacionalnom i regionalnom nivou, sa integracijom u javno planiranje, infrastrukturu, korišćenje zemljišta i investicione odluke.
• Uvođenje obavezujućih kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih ciljeva adaptacije za sektore kao što su voda, zdravstvo, infrastruktura, šume, turizam, poljoprivreda i ribarstvo.
• Preoblikovanje mehanizma civilne zaštite rescEU u stalni sistem odgovora na klimatske vanredne situacije sa zajedničkom opremom, protokolima i posebno izdvojenom vazdušnom flotom za gašenje požara.
• Podsticanje finansijskih instrumenata poput javno-privatnih reosiguravajućih šema i obveznica za klimatski rizik kako bi se pokrili troškovi ekstremnih događaja.

Madrid naglašava da adaptacija mora ići zajedno sa smanjenjem emisija, jer će efikasnost i pristupačnost mera zavisiti od ograničavanja budućeg zagrevanja.

Iz Komisije su podsetili da su sredstva za adaptaciju deo pregovora o budžetu EU, dok su poreske mere na iznenadne profite u nadležnosti pojedinačnih država članica. Prethodno su Španija, Nemačka, Portugal, Italija, Poljska i Austrija zatražile da se u okviru predsedavanja EU razmotri mehanizam za oporezivanje iznenadnih profita naftnih kompanija, kao odgovor na poremećaje poput blokade Hormuškog moreuza.

(Napomena: 1 USD = 0,8604 EUR prema izvoru Reuters)