Letnji talasi vrućine i pritisak civilnog društva ponovo stavljaju klimu u centar pažnje EU. Govor Ursule von der Leyen 16. septembra posmatra se kao prilika za konkretnije najave o udaljavanju od fosilnih goriva. Ipak, unutrašnje podele u Komisiji i promenjena parlamentarna većina ograničavaju prostor za ambiciozne poteze.
Posle rekordnih talasa vrućine: Hoće li klima ponovo postati prioritet u EU?
Brussels, like much of western Europe, faced searing heat this spring and summer (Nicolas TUCAT)
Letnji talasi vrućine koji su ove godine zadesili Evropu ponovo su otvorili pitanje da li će klimatska politika zauzeti centralno mesto u agendi EU. Očekuje se da će se taj ton delimično postaviti u ključnom govoru predsednice Evropske komisije Ursule von der Leyen 16. septembra.
Posle nekoliko godina u kojima su bezbednost i industrijska politika dominirali, ambientalisti upozoravaju da su neke zelene inicijative oslabljene: od ublažavanja novih pravila za preduzeća do predloga da se odustane od potpune zabrane prodaje novih automobila sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. godine.
Oko 200 organizacija za zaštitu životne sredine u avgustu je pozvalo von der Leyen da u govoru iznese konkretne korake za udaljavanje 27-članog bloka od fosilnih goriva. Kao znak potencijalnog zaokreta, Komisija je najavila post-letnji seminar sa švedskim klimatologom Johanom Rockströmom na kojem će učestvovati svih 27 komesara.
Šta se očekuje u govoru
Iz izvora u Komisiji najavljuju da će naglasak biti na klimatskoj otpornosti i na ekonomskim prilikama koje nude zelene industrije — teme koje su politčki prihvatljivije i lakše za promociju u krutom parlamentarnom okruženju. Zakonodavstvo o klimatskoj otpornosti već je planirano za predstavljanje pre kraja godine.
Političke prepreke
Ambiciozniji delovi prvobitnog Zelenog dogovora (Green Deal) danas nailaze na otpor. Zelenim partijama nije pošlo za rukom da zadrže raniji uticaj nakon izbora za Evropski parlament 2024, dok su u mnogim tačkama rastući pritisci poslovnih krugova i glasovi klimatskih skeptika sa krajnje desnice otežali postizanje široke podrške.
U samoj Komisiji postoje podele — primerice, sukobi između zelenih komesara i onih sklonih poslovnim interesima oko reforme tržišta ugljenika i njenog uticaja na avio i pomorski saobraćaj. Pored toga, države članice se spore oko raspodele ograničenih sredstava u okviru narednog dugoročnog budžeta EU.
"Biće to teška borba," upozorila je liderka Zelenih Terry Reintke, dodajući da će njen blok "gurnuti vrlo, vrlo snažno" za konkretne klimatske mere.
Bez obzira na sve podele, kombinacija ekstremnih vremenskih događaja i pritiska civilnog društva stvara politički prostor u kojem čak i umereniji koraci za ublažavanje klimatskih rizika mogu dobiti veću vidljivost u narednim mesecima.
AFP
Pomozite nam da budemo bolji.
