Giorgio Blais — General Koji Je Prepešačio 1.000 Milja Kroz Italiju, Preminuo U 91. Godini

Giorgio Blais (14. april 1935. — 24. avgust 2026.) bio je italijanski general-majora Alpini i ličnost koja je postala simbol građanskog jedinstva nakon spektakularnog pešačenja kroz Italiju 2000. godine.

„Nepromišljena šetnja“ — put kroz istoriju i ljude

Blais je svoju dugu šetnju nazvao italijanskim izrazom imprudente passeggiata — „nepromišljena šetnja“. Inspiraciju je pronašao tokom ranijih dugih šetnji na Krfu i odlučio da pređe zemlju od Alpa do Etne kako bi proslavio ujedinjenost Italije i odao počast onima koji su za nju dali živote.

Polazak je bio 16. juna 2000. sa vrha Rocciamelone u Grajskim Alpima, blizu francuske granice. Izabrao je taj datum u sećanje na napad Alpina 1915. na položaje na Monte Neru — događaj koji je u njegovoj porodici imao lično značenje: jedan rođak njegovog oca odlikovan je posthumno za hrabrost.

Put je nakratko prekinuo kako bi prisustvovao venčanju svog sina u Luganu, a potom nastavio — noseći tradicionalni alpinski šešir s oficirskim belim perom. Planirao je 42 etape, oko 25 milja dnevno, uz odmore posle ručka i nedeljom, i namerno je izbegavao velike saobraćajnice i uobičajene turističke rute kako bi išao najdirektnijim putem.

Anegdote i utisci s puta

Na putu je polagao spomen-tributa na ratnim memorijalima, prihvatao gostoprimstvo saboraca i lokalnih zajednica, i odbijao ponude za prevoz. Pamti noć provedenu na krevetu u dnevnoj sobi gde je veliki dedin sat otkucavao na pola sata, susret s dečakom u nudističkom naselju Sabaudia, i prizore poput Zaliva pesnika kod La Spezie, dina na Pontinskoj obali i ružičastih krovova Monteforte Cilenta.

„Prelazim Italiju da potvrdim — ona je jedna i svi smo braća.“

Medijska pažnja rasla je tokom puta, lokalne zajednice su ga dočekivale, ali je Blais zadržavao skroman odnos prema slavi. Po dolasku na alpinsku bazu na Etni 5. avgusta 2000. zaključio je da je njegovo „hodočašće italijanstva“ susret s entuzijazmom i svakodnevnom toplinom ljudi.

Vojna karijera i humanitarni rad

Rođen u Torinu u izuzetno vojničkoj porodici — deda Giulio i otac Mario takođe su bili generali, a brat Valerio je general konjice — Blais je služio u više brigada Alpina i u vojnim kancelarijama u Rimu. Nosio je padobranske krila i bio obučen kao pilot.

1994. imenovan je direktorom vojnih studija na Međunarodnom institutu za humanitarno pravo u Sanremu, a od 1999. do 2007. bio je i potpredsednik instituta, sarađujući s NATO-om i Međunarodnim crvenim krstom na zaštiti civila i izbeglica.

Od 2003. vodio je regionalni centar OEBS (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju) u Banjaluci, području koje je imao važnu ulogu tokom rata u BiH; šest godina njegov zadatak obuhvatao je nadzor i mirovne aktivnosti. Između 2011. i 2014. vodio je kurseve o ljudskim pravima i humanitarnim pitanjima za iračke i kurdske vlasti.

Za zasluge je 2003. imenovan Velikim oficirom Reda zasluga Republike Italije, a 2025. postao je počasni građanin Suse, mesta u kojem je živeo.

Porodica i nasleđe

Blais je imao sina i ćerku iz prvog braka s Maria Grazia Antonetto, od koje se razveo; preživeli su ga i njegova druga supruga Eleni. Ostaje upamćen kao vojnik, pedagog u oblasti humanitarnog prava i čovek koji je pokušao da svojom gestom poveže ljude i podseti na zajedništvo.

Giorgio Blais je umro 24. avgusta 2026. godine. Njegova „nepromišljena šetnja“ i decenije službe ostaju zapisane kao primer lične posvećenosti javnom dobru.