Međunarodna svemirska stanica (ISS) obiđe Zemlju otprilike svakih 90 minuta, krećući se brzinom od oko 7,66 km/s (~17.150 mph). Duga je oko 108 m, teška oko 420 tona i kruži na visini od približno 370–460 km. Povremeno mora da podigne orbitu kako bi kompenzovala atmosferski otpor i izbegla sudare sa svemirskim otpadom; procenjuje se da je na orbiti na hiljade krhotina. ISS se često može videti golim okom, a precizni prolazi i tranziti zahtevaju planiranje i odgovarajuću opremu.
Šta se događa sa ISS-om svakih 90 minuta? Brzina, veličina i opasnost od krhotina
NASA
Međunarodna svemirska stanica (ISS) obavi jedno potpuno kruženje oko Zemlje otprilike svakih 90 minuta. U nastavku objašnjavamo koliko je brza i velika, zašto povremeno menja orbitu i kako možete da je vidite sa Zemlje.
Brzina i putanje
ISS se kreće prosečnom brzinom od oko 7,66 km/s (približno 27.600 km/h ili ~17.150 mph). Ta brzina omogućava stanici da obiđe Zemlju oko 16 puta dnevno, pa posada doživljava oko 16 izlazaka i zalazaka Sunca u toku 24 sata. U toku jedne zemaljske noći ISS prevali udaljenost približnu putovanju od Zemlje do Meseca i nazad (ili barem ekvivalentnu velikoj udaljenosti u kosmosu).
Self-made by the uploader - Self-made using PreviSat program, http://astropedia.free.fr/, GPLv3,
Veličina i masa
ISS je daleko veći od većine objekata koje su ljudi poslali u svemir. Njena ukupna dužina od krila do krila iznosi oko 356 stopa (oko 108,5 m), što je skoro veličine američkog fudbalskog terena. Pritiskani (habitat) modul ima zapreminu i osećaj sličan putničkoj kabini Boeinga 747. Ukupna masa stanice je približno 925.335 funti (oko 420 tona ili ~419.700 kg).
Zašto ISS menja orbitu?
ISS kruži na visini koja se obično kreće oko 200–250 nautičkih milja (približno 370–460 km) iznad površine Zemlje. Zbog preostalog atmsoferskog otpora na tim visinama orbitna visina polako opada — stanica ne „lebdi“ bez održavanja, već povremeno zahteva potisak da bi se podigla na željenu visinu. Reboost manevre obavljaju povremeno moduli stanice ili privezani teretni letelice (npr. ruski Progress, Northrop Grumman Cygnus i slično).
MichaelALearmonth - Self-photographed, CC BY-SA 4.0,
Rizik od sudara i svemirski otpad
Veliki razlog za korekcije orbite su izbegavanje krhotina i drugih objekata. Procene pokazuju da je u orbiti na hiljade predmeta veličine nekoliko centimetara, dok ih oko 19.000 ima najmanje ~5 cm (2 inča) ili više — dovoljno da ozbiljno oštete opremu ili stakla prozora. Jedan od upadljivih događaja bio je ruski protiv-satelitski test 2021. godine (uništenje satelita Kosmos-1408), koji je stvorio veliku količinu krhotina i doveo do manevra izbegavanja u narednim godinama.
Orbitalni nagib i preleti nad Zemljom
Orbita ISS-a ima nagib od oko 51,6° u odnosu na ekvator, što znači da stanica prelazi iznad geografskih širina do približno 51,6° severno i južno. Taj nagib je izabran delom zbog efikasnosti lansiranja sa kosmodroma Bajkonur i da bi se obezbedio širi geografski pokrivač nego od standardnih lanciranja sa Floride.
Kako je videti sa Zemlje
ISS se često može videti golim okom kao sjajna tačka koja se kreće nebom — najbolje u periodu posle zalaska Sunca ili pre izlaska Sunca, kada je stanica osvetljena Suncem dok je tlo tamno. Postoje onlajn servisi (npr. "Spot the Station" i drugi) koji za vašu lokaciju pokazuju vreme i putanju prolaska. Za tranzite preko diska Sunca ili Meseca potreban je precizan proračun, dobra vremenska prognoza i zaštita (filteri) zbog opasnosti gledanja u Sunce; za snimanje su poželjne kamere i teleskopi.
Zaključak
ISS je brza, velika i stalno pod nadzorom — njena orbitna visina se menja zbog atmosferskog otpora i rizika od sudara sa svemirskim otpadom. Posmatranje stanice sa Zemlje je pristupačno svima koji znaju kada i gde da gledaju, a ponekad i spektakularno ako se uhvati tranzit preko Meseca ili Sunca uz adekvatnu opremu.
Napomena: Sve brojke su zaokružene radi preglednosti; za precizne prolaze i vaša lokalna posmatranja koristite zvanične izvore i alate.
Pomozite nam da budemo bolji.
