Divlje svinje sve češće u češkim gradovima — traže hranu i osećaj bezbednosti

U delovima Češke Republike divlje svinje više se ne drže samo na obodima gradova, već sve češće ulaze u parkove, bašte i stambene četvrti, piše Radio Prague International. Privlače ih lako dostupna hrana, skrivači i manji lovački pritisak u urbanim sredinama.

Zašto dolaze u gradove

Stručnjak Miloš Ježek sa Češkog univerziteta za životne nauke u Pragu (Fakultet za šumarstvo i drvne nauke) objašnjava da se obrazac pojavljuje širom Evrope zbog više faktora koji se preklapaju: dostupnosti hrane u parkovima i oko kanti za smeće, neuređenih zelenih površina, i povećanog lovačkog pritiska na rubovima gradova, zbog čega se svinje povlače bliže ljudskim naseljima.

"Jedan od faktora je relativno lak pristup hrani koju mogu naći u gradovima, posebno u parkovima, baštama i zapuštenim područjima. Istovremeno se u urbanim sredinama osećaju relativno bezbedno jer se divlje svinje tamo generalno ne love," rekao je Ježek.

Rizici i posledice

Gradovi mogu da budu i hrana i utočište: kompost, ostaci voća i povrća, razbacana hrana i zarasle površine privlače svinje. Posledice uključuju oštećene bašte, izgrabane javne zelene površine i neprijatne susrete sa ljudima. Najčešći incidenti nastaju kada se svinja oseća ugroženo — na primer, kada je zaklonjena u kutu ili kada razvezan pas priđe krmači sa prasićima.

Ježek je ukazao na dokumentovan slučaj u kojem je krmača sa prasićima ušla u kontejner za biootpad, što ilustruje koliko su pojedina mesta u gradu privlačna životinjama.

Kako reaguju opštine

Pošto je odstrel teško izvesti u gusto naseljenim zonama, neke opštine primenjuju alternativne mere: hvatanje u klopke, postavljanje mirisnih ograda tretiranih repelentima, i ciljane mere upravljanja zelenim površinama. Mirisne ograde smatraju se bezbednim za javnost, ali repelent treba obnavljati otprilike na svaka tri meseca.

Preporučene preventivne mere

Preporuka stručnjaka je da se urbane sredine učine manje privlačnim za divlje svinje: osigurati komposte i kante za smeće, ukloniti gusti žbun i preurediti zapuštene džepove zelenila, držati pse na povocu i ne pristupati životinjama. Važno je omogućiti životinjama put za bekstvo kako ne bi osetile da su zarobljene.

Praktični saveti za građane:

• Zaključavajte kante i kontejnere za otpad i koristite kante sa poklopcem protiv životinja.
• Osigurajte kompost u zatvorenim posudama ili ga držite na mestu nedostupnom većim životinjama.
• Ne prilazite divljim svinjama i držite pse na povocu, posebno u parkovima i na ivicama šuma.
• Obavestite komunalne službe ako vidite svinju koja se stalno vraća na istu lokaciju.

Širi kontekst

Fenomen nije izolovan samo na Češku: slične tenzije između ljudi i divljih životinja beleže se i u drugim delovima sveta — od svinja u Singapuru do rastućih populacija divljih svinja u SAD i susreta predatora na gradskim ivicama u blizini nacionalnih parkova. Ovo pokazuje da ljudski pejzaži često postaju istovremeno stanište, utočište i zona konflikta sa divljim životinjama.

Opšta poruka stručnjaka glasi: većina susreta sa divljim svinjama ne završava napadom — napadi su retki i najčešće povezani sa zaštitom mladunaca ili osećajem zarobljenosti. Ipak, preventivnim merama stanovnici i lokalne službe mogu značajno smanjiti rizik.