Gde je Najsigurnije Ako Se Dogodi Globalna Katastrofa? Australija Predvodi Istraživanje

Prema novom istraživanju objavljenom 23. avgusta u časopisu Global Challenges, najbolja lokacija za preživljavanje ekstremnog globalnog šoka — poput nuklearnog rata, masivne vulkanske erupcije ili udara velikog asteroida — bila bi Australija.

Kako su istraživači radili

Tim stručnjaka iz više disciplina sistematski je pregledao literaturu iz oblasti bezbednosti hrane, bioloških pretnji, vulkanizma i drugih relevantnih polja. U rad su uključeni i eksperti koji su dopunili bazu podacima iz svojih oblasti. Istraživanje se fokusira na globalne katastrofalne rizike definisane kao događaji koji bi tokom meseci ili godina ubili više od 10% svetske populacije.

Tri glavna tipa rizika

• Zamračenje sunca (npr. nuklearni rat ili ogromna vulkanska erupcija) koje remeti klimu i poljoprivredu.
• Kolaps globalne infrastrukture (npr. geomagnetne oluje, veliki sajber-napadi) koji prekidaju proizvodnju i trgovinu.
• Biološke pretnje (prirodne ili izazvane pandemije) koje mogu drastično smanjiti radnu snagu i destabilizovati društva.

Koji faktori povećavaju otpornost

Istraživači su utvrdili da su najotpornije države one koje kombinuju nekoliko ključnih prednosti:

Findings showed Australia is the best place to survive an apocalyptic event. | Credit: omersukrugoksu via Getty Images

• Snažna industrijska baza koja omogućava lokalnu proizvodnju ključnih dobara.
• Niska ili umerena zavisnost od globalnih trgovinskih lanaca.
• Velike površine i raznovrsne klimatske zone koje podržavaju domaću poljoprivredu.
• Funkcionalno upravljanje, demokratski procesi i niži nivoi nejednakosti, koji olakšavaju donošenje odluka u krizama.
• Geografski položaj: južna hemisfera i veliki okeanski prostori mogu ublažiti posledice vulkanskih i atomskih scenarija.

„Sistem snabdevanja hranom je često ono što vam na kraju pravi problem“, rekao je Florian Ulrich Jehn, prvi autor studije.

Ko su najotporniji

Na osnovu kombinacije navedenih faktora, autori navode da su najotpornije lokacije:

• Australija — zbog položaja na južnoj hemisferi, raznolike poljoprivredne proizvodnje, snažne energetske infrastrukture i industrije (uz upozorenje da savezništvo sa SAD može povećati izloženost određenim rizicima).
• Argentina i Brazil — velike poljoprivredne kapacitete, ali ih sputavaju visoka nejednakost i istorijska politička nestabilnost.
• Novi Zeland — izolovanost i bezbedno okruženje, ali slabija industrijska osnova i rizik od vulkanskih i tsunamijskih udaraca.
• Iceland se pominje kao potencijalno utočište, ali je osetljiv na temperaturne šokove u scenarijima zamračenja.

Rizici za Severnu hemisferu i velike sile

Države sa nuklearnim arsenalom (SAD, Rusija, Velika Britanija, Francuska, Kina, Pakistan, Indija, Izrael) i njihovi saveznici su u većem riziku od direktnih posledica nuklearnih konflikata, što čini Severnu hemisferu ranjivijom u tom pogledu. Pored toga, neke velike ekonomije su pokazale slabosti tokom pandemije COVID-19 — istraživači ukazuju na lošije rezultate u zemljama sa slabijom društvenom kohezijom i manjkom političke volje za kolektivne mere.

Preporuke i zaključci

Autori pozivaju da se globalni katastrofalni rizici uključe u nacionalne registre rizika, da se unaprede planovi za održivost snabdevanja hranom i da se sklapaju međunarodni trgovinski aranžmani koji mogu da funkcionišu u ekstremnim uslovima. Stručnjaci takođe preporučuju ulaganja u otpornost kritične infrastrukture i koordinisanu međunarodnu saradnju pre nego što se dogodi kriza.

Zaključak: Nijedna država ne može biti potpuno imuna, ali kombinacija industrijskih kapaciteta, domaće proizvodnje hrane, stabilne uprave i povoljnog geografskog položaja može značajno povećati šanse za opstanak i brži oporavak nakon globalne katastrofe.