66 godina nakon pokolja u Sharpevilleu, preživeli i porodice i dalje traže pravdu. Lawyers for Human Rights podneo je zahtev Visokom sudu Gautenga kojim osporava Indemnity Act (1961) koji je, kako tvrde podnosioci, blokirao pravne postupke nakon masakra 21. marta 1960. Novija istraživanja iz 2024. ukazuju na veći broj žrtava (do 91 poginulog), a starost preživelih dodaje hitnost postupku.
66 godina od Sharpevillea: Preživeli i porodice i dalje zahtevaju pravdu i reparacije
Paulina Mathinye was five years old when her father left home for a meeting near the police station in Sharpeville in 1960. He never returned [Qaanitah Hunter/Al Jazeera]
Sharpeville, Južna Afrika — Pre više od šest decenija policija je otvorila vatru na demonstrante protiv aparthejda u Sharpevilleu. Danas, preživeli i porodice žrtava ponovo su na sudu: Lawyers for Human Rights podneo je zahtev Visokom sudu Gautenga kojim osporava važenje Indemnity Act 61 of 1961 i traži sertifikaciju kolektivne tužbe.
Paulina Mathinye imala je pet godina kada je njen otac otišao na skup kod policijske stanice i nije se vratio. „Trčaću do njega“, priseća se ona, „on će me podići kao što očevi podižu svoje ćerke.“ Danas, sa 71 godinom, Mathinye i drugi preživeli traže odgovore i nadoknadu za propuštene prilike koje su usledile nakon gubitka izdržavača.
Broj žrtava i novi podaci
Zvanični policijski izveštaji iz vremena aparthejda navodili su 69 poginulih i 180 ranjenih. Međutim, istraživanje objavljeno 2024. na osnovu policijskih zapisa ukazalo je da je broj poginulih možda do 91, a ranjenih do 238 — cifre koje koriste i advokati koji zastupaju preživele.
Young Black South Africans jeer at passing police in Orlando Township, near Johannesburg, during a Day of Mourning protest following the Sharpeville massacre on April 1, 1960. Demonstrations against apartheid-era racial restrictions spread across the country [AP]
Pravni izazov
Podnosioci pred sudom tvrde da je Indemnity Act iz 1961. obezbedio imunitet državnim organima i onemogućio civilne i krivične postupke protiv odgovornih za pokolj. Lawyers for Human Rights traži da sud proglasi taj zakon neustavnim i omogući pokretanje kolektivne tužbe za preživele koji su ranjeni i za zavisne članove porodica poginulih.
„Već su dugo čekali da se ovo dogodi i mi radimo sve što možemo da pomerimo taj proces napred,“
rekla je Charne Tracey-Mamdoo iz programa za strateško parničenje u Lawyers for Human Rights.
Životne posledice i zahtev za širim rešenjem
Mnoge porodice su decenijama živjele s ekonomskim posledicama: gubitkom izdržavača, siromaštvom, prekinutim školovanjem i preseljenjima. Ishmael Poho, danas 72, i Mauleen Maine, 62, predstavljaju generacije koje su nasledile ne samo bol, već i borbu za priznanje i obeštećenje.
Ishmael Poho was six when his father was killed in the Sharpeville Massacre. He has spent decades seeking redress for his family [Qaanitah Hunter/Al Jazeera]
Organizacija i podnosioci ističu da nadoknada nije jedino što traže — žele i dijalog s državom o odgovarajućim reparacijama, poboljšanju stanovanja i obrazovanja, kao i javnom priznanju štete koja je pretrpela cela zajednica.
Šta dalje?
Više od 70 preživelih i članova porodica izrazilo je podršku predloženoj parnici. Sud će prvo razmotriti ustavnu žalbu i zahtev za sertifikaciju kolektivne tužbe; ako to odobri, pojedinačni zahtevi za odštetu mogli bi uslediti. Ne postoji jasan vremenski okvir, a hitnost raste zbog uzrasta preživelih.
Sharpeville ostaje simbol borbe za ljudska prava u Južnoj Africi — ali za mnoge porodice sećanje nije zamenilo pravdu. Kako Mathinye i drugi pitaju: „Zašto su upucali mog oca?“
Pomozite nam da budemo bolji.
