Plan E1: Zašto Izaziva Među­narodnu Osudu i Koje Su Posledice

Izraelska odluka da ubrza izgradnju u području E1 — pojasu između grada Ma'ale Adumim i Jerusalima — podstakla je talas međunarodnih reakcija, uključujući najavu ekonomskih mera Velike Britanije i upozorenja još 11 evropskih i zapadnih država.

This photograph was taken from the E1 corridor, an area on the West Bank, and shows vehicles traveling along the highway near the Israeli settlement of Ma'ale Adumim, Sept. 8, 2026.

Šta je E1 i šta je najavljeno

E1 obuhvata oko 4,6 kvadratnih milja (približno 12 km²) i smatra se strateškim koridorom koji bi povezao Ma'ale Adumim (grad od oko 40.000 stanovnika) sa istočnim prilazima Jerusalima. Vlada premijera Benjamina Netanjahua raspisala je tender za prvih 1.400 od oko 3.400 planiranih stambenih jedinica.

Old City, Jerusalem view

Međunarodne reakcije i pretnje sankcijama

Velika Britanija je najavila zabranu uvoza proizvoda iz Judeje i Samarije (Zapadne obale), a strani mediji prenose da su ministri spoljnih poslova još 11 zemalja — Kanada, Danska, Finska, Francuska, Island, Irska, Norveška, Poljska, Portugal, Španija i Švedska — izjavili da razmatraju ili nameravaju da uvedu trgovinske restrikcije prema robama iz naselja.

The West Bank, also known as Judea and Samaria, is home to some 500,000 Israelis.

Pozicije izraelskih zvaničnika

Doron Spielman, međunarodni portparol kancelarije premijera, navodi da je E1 u Zoni C Zapadne obale, koja je prema Oslo sporazumima pod izraelskom bezbednosnom i civilnom kontrolom. Prema njegovim rečima, E1 je "prirodni nastavak" Ma'ale Adumima i ne bi trebao da utiče na slobodu kretanja Palestinaca, dok izraelski zvaničnici ističu i bezbednosne razloge za kontrolu tog koridora.

Israeli soldiers patrol a street while deployed during an operation in the village of Qusra, south of Nablus, in the Israeli-occupied West Bank, on Aug. 13, 2026.

Stavovi palestinskih i međunarodnih kritičara

Palestinski lideri i predstavnici međunarodne zajednice tvrde da bi izgradnja u E1 dodatno udaljila perspektivu dvodržavnog rešenja, prekinula teritorijalnu povezanost istočnog Jerusalima i palestinskih naselja i de facto otežala uspostavljanje funkcionalne palestinske države. Ashraf al-Ajrami, bivši palestinski ministar, rekao je da Palestinska uprava neće prihvatiti gradnju i da je plan politika koja uništava šanse za dvodržavno rešenje.

Pravni i politički kontekst

Stručnjaci su podeljeni. Bivši izraelski ambasador u SAD Michael Oren podseća da Oslo sporazumi ne zabranjuju izgradnju naselja i da pravna tumačenja variraju, dok branitelji izraelske politike pozivaju na bezbednosne argumente i istorijske tvrdnje o pravu na zemlju. Kritičari, uključujući neke evropske vlade, vide potez kao prepreku diplomatskim naporima i mogućoj budućoj podeli teritorija.

Bezbednosni argumenti

Predstavnici bezbednosnih organizacija, poput Jerusalem Centra za Bezbednost i Spoljnu Politiku, navode da E1 može poslužiti kao strateški koridor koji štiti pristup Jerusalimu i smanjuje rizik od presecanja saobraćajnih veza u slučaju sukoba. Protivnici odgovaraju da vojni i sigurnosni argumenti ne ublažavaju političke i pravne implikacije takve izgradnje.

Šta sledi

Dalji razvoj događaja zavisiće od odluka izraelske vlade o raspisanim tenderima i eventualnoj gradnji, reakcija međunarodne zajednice uključujući moguće ekonomske mere, i od diplomatskih napora koji bi mogli tražiti kompromisno rešenje. E1 ostaje jedno od ključnih, simboličkih i praktičnih pitanja u većem sporu oko budućnosti Zapadne obale i Jerusalima.

Važno: Ovaj tekst sumira dostupne informacije i izražene stavove različitih aktera. Stavovi citiranih sagovornika ne moraju odražavati jedinstvenu istinu — teme kao što su E1 podložne su pravnim, političkim i istorijskim interpretacijama.