Ko hibridno 'vedri i oblaci' u Crnoj Gori? Atlantski savet optužuje Rusiju i Srbiju — izveštaj bez jasnih dokaza

U državi članici NATO, gde predsednik i premijer mesecima ne uspevaju da održe Savet za odbranu i bezbednost, premijer Milojko Spajić je 27. avgusta na društvenim mrežama saopštio da vlasti raspolažu "ozbiljnim bezbjednosnim operativnim informacijama" prema kojima bi zatvaranje pregovaračkih poglavlja sa EU moglo biti praćeno koordinisanim hibridnim delovanjem.

Nedorečena optužba i bez odgovora

Spajić je naveo da su u toj akciji uključeni "zvaničnici najmanje dve države regiona", ali do danas nije precizirao koje države su u pitanju niti objasnio kako su prikupljene pomenute informacije. Ta nejasnoća je dodatno pojačana objavom dokumenta koji potpisuje Digitalni forenzički centar (DFC) pri Atlantskom savetu Crne Gore.

Šta piše izveštaj DFC‑a

DFC je objavio 13‑strani dokument u kome, na strani posvećenoj "akterima", bez navedenih izvora ili metodologije, kao spoljne aktere uticaja navodi Rusiju i Srbiju. Tekst tvrdi da je Rusija usmerena na slabljenje zapadne integracije i podrivanje poverenja u NATO i EU, dok se Srbiji pripisuje prisustvo "infrastrukture uticaja" kroz političke, medijske, verske i ekonomske veze u Crnoj Gori.

Kritike na metodologiju i ton izveštaja

U izveštaju nema objašnjenja kako je istraživanje sprovedeno, u kom periodu i koji su konkretni dokazi. Kritičari ukazuju i na vizuelne elemente: Hrvatska i Albanija su predstavljene svetlijom pozadinom, dok su Rusija i Srbija stavljene u tamne okvire, što dodatno pojačava utisak pristrasnosti.

Finansiranje i uloge

Atlantski savet Crne Gore vodi DFC kao jedan od svojih centara. Prema dostupnim podacima, organizacija dobija podršku iz SAD, uključujući grantove preko ambasade SAD u Podgorici — u evidencijama se pominje i grant vredan 500.000 dolara. To finansiranje često navode kritičari kao faktor koji može uticati na percepciju pristrasnosti.

Reakcije optuženih i zvaničnih aktera

Ambasada Ruske Federacije u Podgorici odbacila je navode iz izveštaja kao neosnovane i propagandne, ističući da dokument "ne pruža konkretne dokaze" i da ne navodi izvore. Ruska strana je izrazila spremnost za konstruktivan dijalog, a kritikovala je i retoriku koja po njihovom mišljenju ima za cilj diskreditaciju Moskve.

Značaj i posledice

Dok optužbe i izveštaji podižu politički ton u Crnoj Gori i regionu, ključna ostaju pitanja transparentnosti: ko stoji iza tvrdnji, koja je metodologija i koji su dokazi. Bez toga, javna rasprava lako lako može da preraste u međudržavne optužbe i političku polarizaciju, posebno u osetljivom momentu evropskih integracija Podgorice.

Zaključak: Izveštaj DFC‑a pokreće važna pitanja o spoljnim uticajima u Crnoj Gori, ali bez transparentne metodologije i konkretnih dokaza njegova tvrdnja da su Rusija i Srbija glavni spoljnji akteri ostaje sporna i politički eksplozivna.