Nova studija iz Science Advances otkriva da su zajednice na Sulaveziju možda koristile betel oraščiće pre oko 25.000 godina, što pomera poznatu hronologiju upotrebe psihoaktivnih biljaka za više od 23.000 godina. Arheološki dokazi uključuju karakteristično trošenje zuba na dvoje skeletnih nalaza, a laboratorijski testovi i detekcija arekolina u zubnom tkivu podržavaju hipotezu o dugotrajnom sisanju betel oraščića. Istraživači pretpostavljaju da je praksa mogla služiti i kao prirodni analgetik, ali je dovela do hroničnih dentalnih problema.
Betel Pre 25.000 Godina: Pomak U Vremenu Ljudske Upotrebe Psihoaktivnih Biljaka
An estimated 1-in-10 people around the world use betel nut today.
Nova arheološka studija objavljena u Science Advances sugeriše da su zajednice na ostrvu Sulavezi u današnjoj Indoneziji koristile betel oraščiće pre oko 25.000 godina — što pomera početak ljudske upotrebe psihoaktivnih biljaka za više od 23.000 godina u odnosu na ranije dokaze iz neolita i bronzanog doba.
Šta su istraživači pronašli?
Tim predvođen Adamom Brummom analizirao je dva retka skeletna ostatka lovaca-sakupljača sa Sulavezija. Stariji skelet datiran je na period između približno 25.000 i 16.000 godina pre sadašnjosti, dok je mlađi pojedinac datiran na period između oko 7.600 i 6.300 godina pre sadašnjosti. Oba skeleta pokazuju neuobičajeno duboke, zaobljene brazde na zubima, koje istraživači povezuju sa dugoročnim sisanjem betel oraščića.
Eksperimenti i hemijski dokazi
Kako bi proverili hipotezu, istraživači su izveli laboratorijske testove: potapali su betel oraščiće u veštačku pljuvačku i primenili te rastvore na izložene ljudske receptore izražene u ćelijama dobijenim iz žabljih jaja. Rezultati pokazuju da i neobrađeni (cela) orašćići oslobađaju dovoljno arekolina da promene neuronsku aktivnost. Pored toga, biohemičari su identifikovali tragove arekolina u zubnom tkivu oba pronađena jedinka.
„Sisanje ovih tvrdih, abrazivnih semenki toliko je istrošilo zube foragera da je u nekim slučajevima unutrašnja pulpa zuba postala potpuno izložena,“ objasnio je Adam Brumm, što sugeriše da je navika mogla početi kao samolečenje, ali se vremenom pretvorila u štetan ciklus.
Širi značaj otkrića
Ovo otkriće menja uobičajenu priču po kojoj su prva masovnija konzumacija psihoaktivnih supstanci povezana isključivo sa razvojem poljoprivrede i fermentacijom u neolitu. Umesto toga, neke foragerske zajednice mogle su mnogo ranije otkriti i koristiti biljke sa psihoaktivnim i analgetskim svojstvima.
Napomena o terminima i efektima: Areka (Areca catechu), poznata kao betel, široko se koristi u jugoistočnoj Aziji. Glavni neuroaktivni alkaloid je arekolin; dok se u modernim preparatima često koristi gašeni kreč za jače oslobađanje aktivne supstance, ova studija pokazuje da i sisanje celih oraščića može dovesti do merljivih efekata.
Dalja istraživanja i dodatni nalazi biće potrebni da se potpuno razjasni koliko je ova praksa bila rasprostranjena i kakav je bila njen socijalni i kulturni kontekst među prvim stanovnicima regiona.
Pomozite nam da budemo bolji.
