Nova analiza granitnih uzoraka i mapa starosti Zemljine kore pokazuje da je Gondvana bila veća nego što se ranije verovalo. Otkriveni su skriveni kopneni fragmenti ispod planina, što povećava procenu obuhvata na ~80% i potvrđuje status superkontinenta. Ovo proširenje pomaže da se objasne geodinamičke promene, nastanak opsežnog vulkanskog luka i prelazak klime iz "ledene" u "stakleničku" fazu, što je moglo doprineti Kambrijskoj eksploziji života.
Gondvana Zaista Je Bila Superkontinent — Novo Otkriveni Delovi Povećavaju Njenu Površinu Na ~80%
Pre oko 550 miliona godina Zemlja je izgledala drastično drugačije: južnu hemisferu prekrivao je ogroman, jedinstven kopneni kompleks poznat kao Gondvana. U radu koji sam koautor, objavljenom u Science Advances, predstavili smo nove dokaze da je taj kontinentalni sklop bio znatno veći nego što se ranije mislilo.
Kako smo došli do ovog otkrića
Tokom izrade globalne baze podataka o granitnim uzorcima, napravili smo mapu starosti duboke Zemljine kore. Koristili smo radiometrijsko datiranje da bismo identifikovali izvori moderne granitne kore. Iako su neki graniti u Himalajima formirani relativno nedavno, njihovi izvorni blokovi potiču iz istog kontinentalnog kompleksa starog približno 700–550 miliona godina — dela Gondvane.
Šta smo otkrili
Pratili smo kontinualne starosne i geokemijske karakteristike od Indije i jugoistočne Azije, preko većeg dela Kine, pa sve do Kazahstana. Regioni koji su se ranije smatrali ostatkom stare okeanske kore pokazali su podatke tipične za kontinentalne blokove. Time smo povećali procenu obuhvata Gondvane sa ranih ~64% na oko ~80% tadašnje kontinentalne mase.
Zašto je važno
Veće geografsko obuhvatanje Gondvane menja našu sliku geodinamičkih procesa krajem proterozoika i početkom kambrija. Amalgamacija velikog superkontinenta dovela je do stvaranja opsežnog vulkanskog luka — drevnog "prstena vatre" dugačkog gotovo 35.000 km — koji je tokom desetina miliona godina oslobađao velike količine vodene pare i CO2.
Posledice: Dugotrajne, intenzivne emisije vulkanskih gasova verovatno su pomogle prelazu klime iz "ledene kuće" u topliju "stakleničku" fazu, što je moglo da stvori uslove pogodne za Kambrijsku eksploziju biodiverziteta.
Naša studija ne dokazuje direktnu kauzalnost između formiranja Gondvane i Kambrijske eksplozije, ali daje snažan geodinamički kontekst u kojem globalne promene klime i okeanskog hemijskog sastava postaju verovatnije. Dalja istraživanja i širenje uzorkovanja u spornim regionima pomoći će da se ova priča dodatno potvrdi i precizira.
Članak je adaptacija i sažetak rada objavljenog u Science Advances. Autor(i) studije su dostupni u originalnoj publikaciji.
Pomozite nam da budemo bolji.
