Studija u Royal Society Open Science opovrgava uobičajeni mit da su zakrivljenja i finese Partenona uvedene da bi ispravile optičke iluzije. Istraživači smatraju da su takve osobine proizvod arhitektonske tradicije i zanatskih praksi, a ne svesti optički dizajn. Nema dokaza o posebnim tačkama za posmatranje na Akropolju niti o znanju starih Grka o specifičnim vizuelnim iluzijama.
Mit O Optičkim Ispravkama Partenona Razotkriven: Zakrivljenja Su Zanatska Tradicija, Ne Optička Prevarka
Longstanding myth about ancient Greek Parthenon debunked
Nova studija objavljena u časopisu Royal Society Open Science dovodi u pitanje vekovima ustrajan narativ o Partenonu: umesto da su njegove blage zakrivljenosti i druge finese bile namerno projektovane da isprave vizuelne iluzije, one su pre najverovatnije proizvod arhitektonske tradicije i praktičnih zanatskih pravila.
A view of the Parthenon on the Athenian Acropolis (Getty Images)
Šta su prethodne teorije tvrdile?
Tradicionalno je u istoriji arhitekture tvrdljeno da su stari Grci primenjivali takozvane optičke korekcije — poput blagog zadebljanja stubova poznatog kao entaza ili zakrivljenja gornjih stepenika — kako bi uočeni izgled zgrade delovao „pravolinijski“ posmatraču. Poreklo te ideje često se vezuje za zapise rimskog teoretičara Vitruvija, a teorija je ojačana merenjima iz 19. veka.
Researchers say it's a myth that there is small swelling of columns as a correction to a visual illusion (Royal Society Open Science 2026)
Novo istraživanje: glavna otkrića
Istraživači koji kombinuju pristupe iz matematike, geometrije, inženjerstva i nauke o vidu zaključuju sledeće:
- Nema ubedljivih dokaza da su finese Partenona projektovane s namerom ispravljanja specifičnih optičkih iluzija.
- Mnoge od navodnih „ispravki“ deluju relevantno samo iz vrlo ograničenih, preciznih tačaka posmatranja — a na terenu Akropolja ne postoje dokazi da su takve tačke bile posebno označavane ili upotrebljavane.
- Zakrivljenja i varijacije u dimenzijama bolje se objašnjavaju kao rezultat dugotrajne graditeljske prakse, zanatskih pravila i estetike vremena nego kao proizvod sofisticirane optičke teorije.
"Jednostavno ne znamo misaoni proces kreatora niti da li su hteli da zgrada izgleda prava, zakrivljena, savršeno pravilna, blago nepravilna ili da izazove određeni osećaj," navode autori studije.
Zašto je ovo važno?
Rezultati podsećaju da je lako podleći privlačnoj ideji o savršenstvu drevnih civilizacija i tumačiti njihove postupke kroz modernu prizmu. Umesto misteriozne 'optike', stari graditelji su verovatno sledili praktične, estetske i lokalne zanatske norme koje su se prenosile generacijama.
Zaključak: Partenon ostaje remek-delo antičke arhitekture, ali njegovi oblikovni detalji bolje odražavaju zanatsku tradiciju i empirijska rešenja nego namerni pokušaj da se prevaziđu određene vizuelne iluzije.
Pomozite nam da budemo bolji.
