Otkrivena DNK iz pećine Starosele povezuje neandertalce Krima sa Altajem. Fragment kosti Star 1 (≈40–50.000 godina) pokazuje mitohondrijalnu sličnost sa uzorcima iz Denisove, Chagyrskaya i Okladnikov pećine (~≈3.000 km). Genetski nalazi, srodni kameni alati i tragovi lova sugerišu dugodometne migracije i kulturne veze preko Evroazije.
Drevna DNK iz pećine Starosele otkriva neočekivane veze neandertalaca Krima i Altaja
Ukratko: Fragment kosti iz pećine Starosele na Krimu, nazvan Star 1, star oko 40–50.000 godina, ima mitohondrijalnu srodnost sa neandertalcima iz Altaja (pećine Denisova, Chagyrskaya i Okladnikov) — udaljenim oko ≈3.000 km. Otkriće ukazuje na velike disperzije, povezanost materijalne kulture i moguće komunikacione rute preko Evroazije.
Otkriće i kontekst
U suvom kanjonu Krimskih planina leži pećina Starosele, dobro poznata arheolozima još od 1950-ih. Iako su ranija ljudska skeletna nalaza iz ovog nalazišta uglavnom pripadala srednjovekovnim kontekstima — među kojima je i poznato "Starosele dete" koje je kasnije identifikovano kao srednjovekovni grob — nedavno pronađeni fragment kosti (Star 1) pokazao se kao daleko stariji i važniji za razumevanje neandertalskih migracija.
Metode: ZooMS, datiranje i DNK
Tim sa Univerziteta u Beču, predvođen istraživačicom Emily Pigott, primenio je metodu Zooarchaeology by Mass Spectrometry (ZooMS) da identifikuje homininski fragment u sloju prepunom ostataka životinja. Ova minimalno destruktivna tehnika omogućila je izdvajanje kosti koje su potom podvrgnute radio-ugljičnom datiranju i analizi mitohondrijalne DNK.
Rezultati su pokazali da je Star 1 genetski blizak neandertalcima iz Altaja — uzorci iz pećina Denisova, Chagyrskaya i Okladnikov — što sugeriše dugodometne veze i moguć kretanja populacija preko velike razdaljine.
Arheološki dokazi i paleoklimatski kontekst
Star 1 je datiran u period kada je na Krimu bila prisutna Mikoquenska (Micoquian) tehnološka tradicija, poznata po bifacijalno retuširanim kamenskim alatima. Pored genetskih podudaranja, kamen alat iz Starosele pokazuje sličnosti sa alatima iz Okladnikov i Chagyrskaya, a faunalni ostaci sa vidljivim rezovima ukazuju na lov na konje, bizone i sličnu stepensku faunu.
Istraživači su koristili i modele pogodnosti staništa (habitat suitability) koji ukazuju da su međuglacijalni periodi, kada su se lednici povlačili, nudili povoljne klimarazmere za kretanje. Pećine u Altaju smatrane su sezonskim lovištima, što nagoveštava da su grupe mogle biti mobilne i proširivati svoje mreže tokom povoljnih klimatskih prozora.
Šta ovo znači
Otkriće Star 1 podržava ideju da su neandertalci održavali široke mreže disperzije koje su uključivale dugačka kretanja, razmenu znanja i tehnika izrade alata. Krim bi, po ovom nalazu, mogao da predstavlja važnu „raskrsnicu“ u trans-evroazijskoj mreži kretanja, povezujući populacije od centralne Evrope do istočnog Sibira.
"Genetski, Star 1 je blizak neandertalcima iz Altaja preko svoje mitohondrijalne DNK, što sugeriše dugodometne migracije neandertalskih grupa širom Evroazije," — Emily Pigott, studija u PNAS.
Zaključak
Star 1 predstavlja retko očuvan genetski trag koji povezuje udaljene populacije neandertalaca i potvrđuje da su njihove migracije i kulturna razmena bile kompleksnije nego što se ranije pretpostavljalo. Dalja analiza autosomalne DNK, datiranja i poređenja materijalne kulture pružiće jasniju sliku o obimu i mehanizmima te disperzije.
Pomozite nam da budemo bolji.
