Meteorolog objašnjava da boja neba zavisi od raspršenja svetlosti u atmosferi. Rayleighovo raspršenje čini nebo plavim raspršujući kraće talasne dužine, dok veće čestice (dim, prašina, vlaga) izblede boju kroz Mie-raspršenje. Zimski, hladni i suvi uslovi daju dublje plave nijanse, a visoka nadmorska visina takođe produbljuje plavu boju.
Zašto je nebo danas dublje plavo? Meteorolog objašnjava optiku, dim i godišnja doba
Pitanje čitateljke: „Postoji plavo nebo, ali šta uzrokuje da na jednom mestu bude dublje plavo, a na drugom svetlije?“
Odgovor (meteorolog Jonathan Belles): Sve zavisi od optike — odnosno od čestica i gasova koje svetlost mora da pređe između vas i Sunca. Naša atmosfera je sastavljena od molekula gasova, kao i aerosola (sitnih čestica), i upravo oni upravljaju bojom neba.
Zašto je nebo plavo?
Svetlost Sunca sadrži sve boje. Kada prolazi kroz atmosferu, kraće talasne dužine (plava i u manjem delu ljubičasta) se jače raspršaju na molekulima vazduha — to je Rayleighovo raspršenje. Zbog toga se iz svakog pravca do naših očiju dopire više raspršane plave svetlosti i nebo nam izgleda plavo.
Zašto ne vidimo ljubičastu?
Iako se i ljubičasta raspršava, Sunčeva spektralna energija u tom delu je manja, a ljudsko oko je manje osetljivo na ljubičastu nego na plavu. Zato nam nebo obično deluje plavo, a ne ljubičasto.
Uticaj većih čestica: dim, prašina i vlaga
Kada u atmosferi ima većih čestica — pepeo, čađ, prašina ili kapi vode — dominira Mie-raspršenje, koje raspršuje sve talasne dužine približno podjednako. To daje bleđi, „izbleđen“ ili blago beličast ton neba. Zato su dani nakon požara ili u zagađenim gradovima nebo i zalasci često manje intenzivne plave boje.
Zalazak Sunca i crvene nijanse
Pri zalasku Sunca svetlost putuje dužim putem kroz atmosferu pa se kraće talasne dužine (plava) skoro potpuno rasprše pre nego što stignu do vas, pa ostaju duže valne dužine (narandžasta i crvena) — zato su zalasci crveniji. Dim od požara ili vulkanskog pepela može dodatno pojačati te boje.
Sezona, temperatura i nadmorska visina
Na nijansu neba utiču i temperatura i vlaga. Topao vazduh se širi i povećava vertikalnu konvekciju i sadržaj vodene pare — to može da dovede do više aerosola i slabije prozirnosti, pa nebo deluje izbeljenije. Hladni, suvi i stabilni uslovi (naročito nakon hladnog fronta ili tokom zime) daju dublje, intenzivnije plave nijanse.
Nadmorska visina takođe igra ulogu: na velikim visinama ima manje vazduha iznad vas, pa je nebo tamnije i može delovati više „indigo“ ili plavo‑ljubičasto.
Noćno nebo
Za posmatranje zvezda najbolje su hladne, suve i tamne noći — zimske noći u sredini noći često nude najveću jasnoću atmosfere jer je manje vodenih para i aerosola.
Praktičan savet: Ako želite dublje plavo nebo — tražite vedar, suv dan posle hladnog fronta ili iza osvežavajuće kiše; visoke planine i veća nadmorska visina takođe mogu pružiti izuzetno intenzivne plave nijanse.
Ako imate novo pitanje za meteorologe sa Weather.com, pišite na morning.brief@weather.com — svake nedelje biraju jedno pitanje čitatelja.
Pomozite nam da budemo bolji.
