Međunarodna svemirska stanica (ISS) obeležava 25 godina neprekidnog ljudskog prisustva od dolaska posade Ekspedicije 1 2. novembra 2000. ISS kruži oko 260 milja (≈418 km) iznad Zemlje i predstavlja zajednički projekat NASA-e, Roskosmosa, ESA-e, JAXA-e i CSA-e. Više od 280 ljudi iz 26 država posetilo je stanicu; danas na njoj boravi sedam članova posade. Planira se bezbedno povlačenje i deorbitiranje stanice oko 2030. godine, dok privatne kompanije razvijaju naslednike.
Međunarodna svemirska stanica slavi 25 godina: šta treba da znate o ikoničnoj orbitalnoj platformi
Međunarodna svemirska stanica slavi 25 godina
Pre tačno četvrt veka — 2. novembra 2000. — tročlana posada ekspedicije 1 stigla je na Međunarodnu svemirsku stanicu (ISS) i započela period neprekidne ljudske prisutnosti u svemiru koji traje i danas. Od tada, bez prestanka dužeg od jednog dana, bar jedan čovek neprekidno boravi na stanici.
Brzi pregled
- Orbita: niska Zemljina orbita, oko 260 milja (~418 km) iznad površine.
- Veličina: približno 108 metara (oko 356 stopa) dužine, veća od prosečne kuće sa šest spavaćih soba.
- Kapacitet: šest spavaonica, dva toaleta, teretana, kupola sa pogledom i mesta za do osam pristajanja letelica istovremeno.
- Partneri: zajednička misija NASA-e, Roskosmosa, ESA-e, JAXA-e i Kanadske svemirske agencije (CSA).
Istorija na jednom mestu
Prvi modul ISS-a lansiran je 1998. godine, ali stalan ljudski boravak započeo je dolaskom posade Ekspedicije 1 — William Shepherd, Yuri Gidzenko i Sergei Krikalev — 2. novembra 2000. Posada je na stanici boravila gotovo pet meseci pre povratka na Zemlju 21. marta 2001. Od tada je na stanicu stiglo više od 280 ljudi iz 26 zemalja, među kojima je oko 170 astronauta iz SAD-a.
Trenutna posada i misije
U trenutku obeležavanja 25. godišnjice, na ISS-u živi sedam članova posade koji rade u okviru Ekspedicije 73. Među njima su članovi misije Crew-11 (misija u saradnji NASA/SpaceX): Zena Cardman, Mike Fincke, Kimiya Yui (JAXA) i Oleg Platonov (Roskosmos). Crew-11 je lansiran letelicom Dragon na vrhu rakete SpaceX Falcon 9.
Uz njih su i astronaut Jonny Kim i kosmonauti Sergey Ryzhikov i Alexey Zubritsky, koji su pristigli ranije putem letelica tipa Soyuz.
Nauka, rekordi i značaj
ISS je ključna platforma za eksperimente u mikrogravitaciji: od biomedicinskih istraživanja do materijalnih nauka i posmatranja Zemlje. Neki od najznačajnijih ljudskih rekorda postignutih na stanici uključuju:
- Frank Rubio — najviše uzastopnih dana u svemiru za američkog astronauta (371 dan tokom 2022–2023).
- Peggy Whitson — najviše ukupnih dana u svemiru među Amerikancima (695 dana tokom pet misija, uključujući misije sa Axiom Space).
- Suni Williams — najduža ukupna trajanja svemirskih šetnji za ženu: nakon devete šetnje imala je 62 sata i 6 minuta provedenih u svemirskom odelu (stanje početkom 2025.).
Stanje i budućnost
ISS je izvanredan primer međunarodne saradnje i inženjerskog dostignuća, ali nije besprekorno održiv zauvek. Tokom godina zabeleženi su problemi poput curenja vazduha i drugih poteškoća, zbog čega partneri planiraju kako bezbedno povući i deorbitirati stanicu verovatno oko 2030. godine. Paralelno, privatne kompanije rade na konceptima i projektima naslednika ISS-a — komercijalnih orbitalnih stanica koje bi preuzele ulogu laboratorije u niskoj orbiti.
Zašto je ovo važno za čitaoce u Srbiji?
ISS predstavlja globalni podatak o napretku nauke i tehnologije, koji utiče na sve nas kroz razvoj medicinskih istraživanja, novih materijala i tehnologija koje kasnije imaju primenu na Zemlji. Srbija, kao i mnoga druga društva, koristi rezultate istraživanja sa ISS-a u obrazovanju, nauci i industriji.
Napomena: Svi podaci u članku zasnovani su na dostupnim izvorima i originalnom tekstu; konkretni datumi i sastavi posada mogu se ažurirati u skladu sa službenim objavama kosmičkih agencija.
Pomozite nam da budemo bolji.
