Nova studija na 14 svetski konkurentnih sportista, koristeći metodu dvostruko označene vode, pokazuje da ljudi retko dugoročno troše više od oko 2,4–2,5 puta bazalnog metabolizma. Iako su zabeleženi kratkotrajni vrhovi — čak >7x tokom skoro 24-časovnog trčanja — prosečna godišnja potrošnja ostaje ograničena. Rezultati su ograničeni malim uzorkom i nedostatkom raznolikosti, pa su potrebna dodatna merenja na većem broju elitnih sportista.
Elitni sportisti su ipak samo ljudi — naučnici otkrili "metabolički plafon" izdržljivosti
Elitni sportisti mogu izvlačiti maksimum iz tela, ali ni oni ne mogu beskonačno povećavati potrošnju energije. Nova studija koristi "zlatni standard" merenja kako bi potvrdila da postoji praktična granica dugoročne potrošnje energije kod ljudi.
Kako je sprovedeno istraživanje
Istraživanje je obuhvatilo 14 visoko treniranih, svetski konkurentnih sportista — trkače, bicikliste i trijatlonce (među njima su bile samo dve žene), većinom starosti 30–44 godine. Naučnici su koristili metodu dvostruko označene vode (doubly labelled water), pouzdan način praćenja ukupne potrošnje energije, zatim su pratili detaljne trening zapise ispitanika tokom 52 nedelje.
Glavni nalazi
U proseku, sportisti su retko trošili više od ~4.000 kcal dnevno, što odgovara približno 2,4 puta njihovoj osnovnoj (bazalnoj) metaboličkoj stopi. Iako su pojedinačni, kratkotrajni vrhunci bili znatno viši — najviše je izmereno >7x bazalnog metabolizma tokom gotovo 24-časovnog trčanja na Appalachian Trail-u, a nekoliko ultramaratonaca prekoračilo je >4x tokom pojedinih višednevnih trka — takve eksplozije energije su kratkog daha.
Kad se potrošnja rasporedi tokom meseci treninga i takmičenja, telo obično održava znatno niži prosečni nivo. Nakon oko 30 nedelja intenzivnih treninga i trka, verovatnoća da prosečna potrošnja dugo pređe granicu od ~2,4–2,5x opada. U studiji su samo četvorica sportista (izuzeci) nakon 30+ nedelja ostvarila nešto viši „metabolički opseg" (~2,7x), no razlike su bile male.
Ograničenja i implikacije
Autori napominju da su rezultati ograničeni malim uzorkom i relativno malim brojem žena među učesnicima, pa su potrebna dodatna merenja na većem i raznovrsnijem uzorku elitnih sportista. Ipak, rastući skup dokaza ukazuje na postojanje čvrstog ograničenja u dugoročnoj potrošnji energije kod ljudi — mada izuzetci i dalje mogu postojati, naročito u ekstremnim, kratkotrajnim događajima.
"Sportisti uključeni u ovu studiju nisu značajno premašili predloženi metabolički plafon," zaključuju autori. Studija je objavljena u časopisu Current Biology.
Zaključak: Dok pojedinačni vrhunci pokazuju da ljudsko telo može povremeno premostiti granice, prosečna, dugoročna potrošnja energije deluje ograničeno na oko 2,4–2,5x bazalnog metabolizma. Potrebna su dalja istraživanja da bi se pouzdano odredile granice ljudske izdržljivosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
