Studija sa Karolinska Instituteta pokazuje da se u hipokampusu ljudi starih i do 78 godina javljaju aktivne progenitorske ćelije i novi neuroni, posebno u zubastom girusu (dentate gyrus). Istraživači su koristili metode poput single-nucleus RNA sequencing, flow cytometry, RNAscope i Xenium, te marker Ki67. Nalaz potvrđuje postojanje neurogeneze u odraslom dobu, ali sa značajnom individualnom varijabilnošću i daljim implikacijama za bolesti poput Alchajmera i depresije.
I u 70-ima: studija otkriva da ljudski mozak stvara nove neurone
Nova studija sa Karolinska Instituteta pod vođstvom Jonasa Friséna donosi direktne dokaze da se u hipokampusu — delu mozga ključnom za pamćenje, učenje i raspoloženje — stvaraju novi neuroni i kod ljudi stare i do 78 godina.
Glavni nalazi
Istraživači su identifikovali definitivan niz progenitorskih ćelija (ćelije koje daju potomstvo u obliku novih neurona) i pokazali da se te ćelije aktivno dele u malom podregionu hipokampusa zvanom zubasti girus (dentate gyrus). Nalaz potvrđuje da neurogeneza u odraslom ljudskom mozgu postoji, ali je izražena sa znatnom individualnom varijabilnošću — neki ispitanici imaju mnogo progenitorskih ćelija, dok drugi imaju vrlo malo ili nijednu.
Kako su došli do rezultata
Autori su analizirali ljudsko moždano tkivo dobijeno iz više biobanki u različitim zemljama i primenili savremene tehnike:
- single-nucleus RNA sequencing — za praćenje genske ekspresije u pojedinačnim jezgrovima ćelija;
- flow cytometry u kombinaciji sa mašinskim učenjem — za izdvajanje i prepoznavanje retkih, deljivih ćelijskih populacija;
- imunohistohemija sa markerom Ki67 — za potvrdu aktivne deobe ćelija;
- prostorna tehnika kao što su RNAscope i Xenium — za precizno lociranje aktivne genske ekspresije u tkivu.
Šta to znači
Rezultati dodatno podržavaju ideju da ljudski mozak zadržava određenu stopu plastičnosti i regeneracije i u starijem dobu. To otvara nove mogućnosti za istraživanja i potencijalne terapije usmerene na obnavljanje funkcije hipokampusa kod stanja kao što su Alchajmerova bolest i depresija. Ipak, naučnici upozoravaju da su razlike među osobama velike i da su potrebna dalja istraživanja kako bi se razumele molekularne osnove te varijabilnosti i merodavni načini za podsticanje neurogeneze.
"Ovo nam daje važan deo slagalice o tome kako ljudski mozak funkcioniše i menja se tokom našeg života," rekao je Jonas Frisén.
Ograničenja i perspektiva
Studija ne znači da će odmah postojati lekovi koji obnavljaju mozak — postoje razlike u genskoj ekspresiji između ljudi i životinja koje mogu ograničavati obim neurogeneze. Autori naglašavaju potrebu za daljim studijama koje će ispitati faktore (genetske, životne i ekološke) koji utiču na prisustvo i aktivnost progenitorskih ćelija.
Praktični savet: postoje dokazi da mentalna stimulacija, socijalna aktivnost i fizička vežba povoljno utiču na zdravlje mozga — to su jednostavni koraci koji potencijalno podržavaju neuroplastiku i opšte moždano zdravlje.
Rad je objavljen u časopisu Science. Nalazi su značajan korak u razumevanju odrasle neurogeneze, ali i podsticaj za dalje, ciljane studije koje bi mogle dovesti do terapijskih pristupa u budućnosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
