Ekstremne vrućine remete san divljih životinja — naučnici upozoravaju na dugoročne posledice

Toplota utiče i na noćni odmor životinja

Insomnija nije samo ljudska boljka — i divlje životinje pokazuju znake lošeg sna. Kako se globalne temperature povećavaju zbog ljudskih aktivnosti, naučnici upozoravaju da poremećaji sna kod životinja mogu imati široke i dugoročne negativne posledice po zdravlje i stabilnost ekosistema.

Šta kažu nova istraživanja

Dva nova rada fokusirana na evropske sisare ukazuju na jasne veze između visokih temperatura i lošijeg sna. Studija objavljena u časopisu Proceedings of the Royal Society: Biological Sciences pokazala je da divlje svinje u Češkoj spavaju oko 17% manje tokom vrućih letnjih dana nego u hladnijim, pa čak i kišnim zimskim danima. Istraživači su zaključili da je letnji san "kraći, fragmentiraniji i nižeg kvaliteta pri višim temperaturama".

Druga studija, u časopisu Animal Behaviour, otkrila je da se lane jelena u Irskoj lošije odmara pri povišenim temperaturama i/ili visokoj vlažnosti. Slični obrasci ranije su primećeni i kod drugih vrsta, na primer kod voćnih slepih miševa.

Zašto je to važno

Isabella Capellini, koautorka studije o svinjama, navodi:

"S obzirom na ključnu ulogu sna za opšte zdravlje, naši rezultati ukazuju da globalno zagrevanje i povećanje ekstremnih klimatskih događaja verovatno utiču na san, a samim tim i na zdravlje divljih životinja."

Ekolog Briana Abrahms ističe za Vox da toplije stanje okoline uvodi novu vrstu stresa za životinje: "Životinje (kao i ljudi) trebaju san da bi se oporavile od drugih stresora, pa bi lošiji san mogao umnogome umnožiti negativne efekte klimatskih promena."

Posledice slabijeg sna mogu uključivati oslabljen imunitet i veću ranjivost na bolesti, promene u izboru staništa — traženje hladnijih oblasti — i pomeranje migratornih obrazaca. Sve to može poremetiti lanac ishrane i lokalne ekosisteme.

Šta dalje?

Euan Mortlock, koji je rukovodio oba istraživanja, naglašava da je potrebno više podataka: "Postoji ogromna praznina u našem razumevanju sna u prirodi. Ali uz nove metode možemo početi da zavirujemo iza zavesa."

Iako pojedinačne navike ne menjaju situaciju preko noći, autori upozoravaju da i male klimatski odgovorne akcije pomažu u usporavanju zagrevanja planete. Jednostavne navike — poput kompostiranja kuhinjskog otpada, pešačenja ili vožnje bicikla umesto kratkih vožnji autom — doprinose smanjenju emisija i posredno pomažu divljim životinjama da bolje spavaju.

Zaključak: Nova istraživanja ukazuju na to da porast temperature već remeti san evropskih sisara, što može imati ozbiljne posledice po zdravlje jedinki i stabilnost ekosistema. Potrebno je više istraživanja i hitne klimatske mere kako bi se ublažile dugoročne posledice.