Ministar odbrane Belgije Teo Francken saopštio je da su neidentifikovani dronovi tokom vikenda letili u dve faze blizu baze Kleine Brogel, gde su uskladištene američke nuklearne bombe. Prvo su, kako je navedeno, mali dronovi testirali radio‑frekvencije, a potom su veći pokušali da destabilizuju područje. Francken isključuje da se radi o šali, upozorava na pravne i bezbednosne prepreke pri obaranju dronova i poziva na bolje sisteme protivvazdušne odbrane. Istraga je u toku.
Dronovi blizu baze sa američkim nuklearnim bombama: Belgija sumnja na špijunažu
Dronovi u blizini Kleine Brogel: vlasti sumnjaju na špijunsku operaciju
Ministar odbrane Belgije Teo Francken izrazio je zabrinutost zbog niza neidentifikovanih letova dronova tokom subotnje i nedeljne noći u blizini vojne baze Kleine Brogel na severoistoku Belgije, gde se nalaze skladišta američkog nuklearnog oružja. Prema njegovim rečima, incident je izgledao kao organizovana špijunska akcija.
Dvostepeni napad dronovima
Francken je objasnio da su preleti izvedeni u dve faze: prvo su delovali mali dronovi koji su, navodno, testirali radio-frekvencijeveći dronovi koji su imali za cilj da destabilizuju područje
"Izgleda kao špijunska operacija. Od koga — ne znam. Imam neke ideje, ali ću biti oprezan sa špekulacijama," rekao je Francken za RTBF.
Bezbednosne i pravne dileme
Francken je isključio da se radi o bezazlenoj šali i ukazao da je uređaj za ometanje radio-signala bezbednosnih službi bio neefikasan jer su operatori, kako se tvrdi, promenili frekvenciju. "Oni imaju sopstvene frekvencije. Amater to ne zna da uradi," rekao je ministar.
Pitanje obaranja dronova je kompleksno: dok vojni objekti mogu dozvoliti obaranje iznad svojih teritorija, kada su dronovi u blizini naseljenih područja postoji rizik da ruševine padnu na kuću, automobil ili osobu. Francken je naglasio da to otvara i pravna pitanja koja treba razjasniti.
Širi kontekst u Evropi i SAD
Incident u Belgiji uklapa se u niz misterioznih preleta dronova koji su u poslednjim nedeljama zabeleženi u više zemalja EU — od Danske i Nemačke do Litvanije — a slični događaji su prijavljeni i u SAD. U nekim slučajevima (Berlin, Bremen, Minhen) letovi su privremeno ometali saobraćaj na aerodromima, dok nadležni još nisu identifikovali sve počinioce.
Francken je izrazio žaljenje što Belgija nema adekvatne sisteme protivvazdušne odbrane za ovakve pretnje: "Trebalo je da kupimo sisteme pre pet ili 10 godina" koji bi bili efikasniji protiv dronova.
Šta se dalje očekuje
Belgijske bezbednosne službe i dalje istražuju poreklo i cilj ovih letova. Istražitelji će pokušati da utvrde da li su u pitanju državni akteri, koordinisane grupe ili nešto treće, ali vlasti zasad izbegavaju otvorene optužbe dok se ne prikupe čvršći dokazi.
Napomena: Informacije su zasnovane na izjavi ministra i izveštajima međunarodnih medija; istraga je u toku.
Pomozite nam da budemo bolji.
