Nutrije pomažu obnovi močvara Velikih jezera — kako rezovi malih glodara vraćaju biodiverzitet

Nutrije pomažu obnavljanju močvara Velikih jezera

Velike poluvodosne glodarke sa karakterističnim zubima — nutrije (Ondatra zibethicus) — pokazale su se kao neočekivani saveznici ekologа u naporima da se obnove degradirane močvare u regionu Velikih jezera. Njihovo „hirurško” grickanje invazivne trske stvara male otvorene površi koje omogućavaju rast različitih autohtonih biljaka i pritom povećavaju brojnost riba, bezkičmenjaka, ptica i vodozemaca.

Kako nutrije utiču na trsku

Vrsta Typha angustifolia (uskolisna trska), donesena iz Evrope u 19. veku, i njen hibrid sa širokolisnom trskom, Typha x glauca, postali su dominantni invanzivci u mnogim močvarama. Nutrije seku stabljike ispod nivoa vode — uklanjajući "ruru" koja biljci omogućava dovod vazduha do korena — pa pogođene biljke slabije uspevaju ili odumiru.

U gusto zarašćenim nasadima nutrije prave mozaik otvora različite veličine, što dovodi do strukturne raznolikosti vegetacije i otvara prostor za povratak raznovrsnih autohtonih vrsta.

Studija i ključni nalazi

Istraživači sa Loyola University Chicago, u saradnji sa Sault Ste. Marie Tribe of Chippewa Indians i Univerzitetom u Connecticutu (TeamTypha), analizirali su močvaru koja povezuje reku Munuscong i reku St. Marys, između jezera Superior i Huron. Tamo su utvrdili da su nutrije smanjile pokrivenost invazivnom hibridnom trskom za 71% na mestima gde su bile prisutne.

„Jedna od prvih promena je da trska dospeva i potiskuje vrlo raznovrsnu zajednicu autohtonih biljaka... To sprečava ne samo biljke, već i vodene organizme — ribe, bezkičmenjake — ali i ptice i vodozemce u korišćenju ovih močvara,” rekao je Shane Lishawa (Loyola University Chicago).

Kultura i praksa

Nutrija ima važnu ulogu i u mitologiji naroda Ojibwe: u njihovoj priči o stvaranju, obična nutrija — Wazhashkin — žrtvuje se da bi donela malo zemlje koje postaje Turtle Island (Severna Amerika). Istraživači su ovu kulturnu perspektivu iskoristili u saradnji sa lokalnim partnerima kako bi bolje razumeli ulogu vrste u ekosistemu.

Imitiranje nutrijinog uticaja i mogućnosti upravljanja

Zbog opadanja populacija nutrija u nekim delovima SAD i činjenice da nisu prisutne u svim močvarama, tim je testirao i ljudsku metodu koja imituje njihovo sečenje — košenje trske ispod vodene linije. Ta ljudska intervencija pokazala je da može dovesti do sličnog smanjenja pokrivenosti invazivne trske tamo gde nema populacije nutrija.

Lishawa napominje da bi potencijalne strategije mogle uključivati premještanje životinja na lokacije gde bi one koristile ekosistemu, slično programima za dabrove, ali da bi takve mere morale biti pažljivo procenjene i primenjivane na bazi svake lokacije posebno.

Širi kontekst i izazovi

Obnova močvara postaje sve važnija jer su ove stanišne površine u regionu prepolovljene — nekada su zauzimale više od milion hektara, a danas su mnoge ugrožene zbog razvoja, drenaže i invazivnih vrsta. U nekim državama, poput Illinoisa, do 90% izvornih močvara je izgubljeno. Sudska presuda Sackett v. EPA (2023) ograničila je savezne zaštite za mnoge unutrašnje močvare, što dodatno komplikuje napore na zaštiti i obnovi.

Autori studije ističu da je potrebno dodatno istraživanje kako bi se procenilo kako različite grupe organizama reaguju na sistematsko uklanjanje trske, bilo prirodnim putem (nutrijama) ili ljudskim imitacijama, pre nego što se ovakav pristup šire primeni.

Zaključak: Nutrije su pokazale značajan potencijal za vraćanje strukturalne raznolikosti u močvarama i povećanje biodiverziteta. Pristupi koji oponašaju njihov uticaj mogu ponuditi praktične alate za restauraciju tamo gde su populacije nutrija slabe ili izostaju, ali svaka intervenicija zahteva lokalnu procenu rizika i koristi.