Motaz Azaiza je fotoreporter koji je proveo 107 dana na prvim linijama u Gazi, a sada živi u Njujorku i vodi humanitarni rad kroz Motaz Foundation. Tvrdi da je pomogao u prikupljanju oko 60 miliona dolara za hranu, vodu i skloništa, dok su posledice sukoba u Gazi katastrofalne — prema lokalnim izvorima, više od 68.000 poginulih i preko 90% uništenih stambenih objekata. Njegova fotografija iz oktobra 2023. našla se među Timeovih Top 10, ali slava dolazi uz preživelu krivicu i političke pritiske; Azaiza sanja mirniji život i povratak u Gazu.
Motaz Azaiza — fotoreporter iz Gaze koji je preživeo: sada u Njujorku vodi humanitarni rad i traži put napred
Motaz Azaiza: fotografija, preživljavanje i humanitarni poziv
Motaz Azaiza je kao fotoreporter proveo 107 dana na prvim linijama u delovima Gaze koje je dobro poznavao, dokumentujući posledice razarajućih vazdušnih napada. Njegove surovе i neuređene fotografije — često jedine snimke koje su stizale iz enklave dok su velike medijske kuće bile onemogućene da rade iznutra — stekle su mu veliku pažnju javnosti.
Brojke i posledice
Prema lokalnim zdravstvenim vlastima u Pojasu Gaze, u poslednje dve godine stradalo je više od 68.000 ljudi, a više od 90% stambenih objekata je uništeno, što je prouzrokovalo masovno interno raseljavanje. Više od 240 novinara poginulo je u Gazi od 7. oktobra 2023. — sukoba koji je započeo Hamasov napad, kada je više od 1.200 ljudi ubijeno i oko 250 uzeto za taoce — a Gazu su međunarodne organizacije opisale kao jednu od najsmrtonosnijih zona za novinare.
Izbegli život i humanitarni angažman
Pre 21 mesec Azaiza je pobegao iz Gaze sa najbližom porodicom u Katar, a sada živi u Njujorku. Kaže da je, radeći sa humanitarnim organizacijama i prikupljajući sredstva kroz sopstvenu fondaciju, pomogao da se prikupe oko 60 miliona dolara za pomoć stanovništvu Gaze — hranu, vodu u cisternama, ćebad i skloništa. Motaz Foundation opisuje kao „sveću u tami“ i ohrabruje one kojima je potrebna pomoć da mu se direktno jave.
„Moj život sada vredi više nego da sam mrtav,“ rekao je Azaiza CNN‑u. „Mnogi Gazi su ubijeni. Niko ne spominje njihova imena.“
Na događajima za prikupljanje sredstava često ističe da mu akcija pomaže da prebrodi mentalnu bol: „U trenutku kada pošaljem novac ljudima i dobijem pomoć, podršku i hranu, osećam se uzvišeno,“ rekao je, dodajući da mu to daje osećaj svrhe dok se bori sa traumom i preživelačkom krivicom.
Slava, krivica i politički pritisci
Azaizina fotografija žene zarobljene u srušenom bloku u kampu Nuseirat (31. oktobar 2023.) ušla je u Time listu Top 10 fotografija godine, a on danas ima više od 15 miliona pratilaca na Instagramu. Ipak, priznanje mu nije donelo radost: ističe da ga muči činjenica da je uspeh proistekao iz velike patnje njegove zajednice. Takođe oseća pritisak i političke podele — podrška je često zamenjena zavišću i napadima na društvenim mrežama.
„Mržnja putem tastature jede te iznutra, steže srce i povređuje one oko tebe,“ kaže Azaiza.
Pravda i perspektiva
Međunarodni kontekst ostaje napet: nezavisna istraga Ujedinjenih nacija iznela je zaključke o elementima genocida u Gazi, nalaze koje je Izrael odbacio. Azaiza je zahvalan na primirju, ali smatra da ono ne rešava dubok humanitarni i politički problem: „Samo sam hteo da genocid prestane,“ rekao je, naglašavajući da je poziv na prekid nasilja trajao od početka sukoba.
Snovi o mirnijem životu
Uprkos javnoj ulozi, Azaiza se suočava sa unutrašnjim prazninom. Izjavljuje da mu je „duša ugašena“ i da nosi teret preživelog krivice. Sanja o povratku u Gazu i izgradnji kuće pored mora, o porodici i — simbolično — o jednostavnijem životu kao „Tarzan sa kamerom“, daleko od ljudskih tragedija, snimajući prirodu i životinje umesto ratnih scena.
Za sada je njegov fokus humanitarni rad i održavanje fondacije koja nastoji da doprinese neposrednoj pomoći stradalima, dok pokušava da pronađe put ka ličnom isceljenju i normalizaciji života.
Pomozite nam da budemo bolji.
