Zagađujemo li Point Nemo — najsamotniju tačku Zemlje?

Point Nemo je najudaljenija tačka okeana na Zemlji — mesto tako izolovano da se naziva "oceanski pol neprolaznosti". Nalazi se na koordinatama 48°52.6′S, 123°23.6′W i udaljen je više od 1.600 milja (≈2.575 km) od najbližeg kopna; krug okeana oko njega obuhvata preko 8 miliona kvadratnih milja, a dubine dostižu oko 13.000 stopa (≈4.000 m).

Zašto se tu bacaju svemirske letelice?

Kada sateliti i drugi svemirski objekti završe svoj radni vek, kontrolisano deorbitovanje smanjuje rizik od pada krhotina na naseljena područja. Point Nemo je praktičan "izbor" jer je daleko od ljudi i infrastrukturnih ciljeva, pa se decenijama koristi kao mesto gde ostaci satelita i svemirskih letelica splašnjavaju u more.

Šta znamo o količini otpada?

Prema istraživanju objavljenom 2018. u California Western International Law Journal, od 1971. godine više od 260 svemirskih letelica palo je u ili blizu Point Nemo: među njima su ruske svemirske stanice i teretna vozila, japanski i evropski transporterii, kao i brojne satelitske ćelije. Iako većina mase izgori pri reentriju, čvršći delovi mogu doći do morskog dna.

Veći problem od morskog otpada — atmosfersko zagađenje?

Studija iz 2023. objavljena u Proceedings of the National Academy of Sciences otkriva da približno 10% aerosolnih čestica u stratosferi sadrži aluminijum i druge metale koji potiču od sagorevanja satelita i raketnih stadijuma pri reentriju. Kako broj deorbitovanja raste — a među planiranim je i povlačenje Međunarodne svemirske stanice (ISS) oko 2031. godine — nagomilavanje tih metala u stratosferi može menjati svojstva aerosola, što zauzvrat može uticati na prodor zračenja i sunčeve svetlosti kroz atmosferu i potencijalno poremetiti klimu i obrasce vremena.

Ekološke posledice na morskom dnu

Iako je Point Nemo veoma udaljen, to nije nužno bezopasno za prirodu. Zbog logističkih i finansijskih prepreka malo je direktnih studija mesta udara, ali istraživanja Južnopacifičkog gyrea pokazuju izuzetno nisku biomasu i metaboličku aktivnost u sedimentima u tom području (PNAS, 2009). To ne znači da nema posledica: otežano razlaganje velikih metalnih ili hemijskih ostataka i lokalne ekotoksične pojave mogu imati dugoročne, teško predvidive efekte.

Šta dalje?

Planirano slanje ISS-a na deorbit prema Point Nemo (masa ISS ≈ 925.000 funti, odnosno ~420.000 kg) podiže pitanje: da li kao globalna zajednica treba da nastavimo da koristimo "najudaljenija mesta" kao deponije ili da tražimo alternativne, odgovornije prakse? Preporučuje se:

• Međunarodna koordinacija politika deorbitovanja i standarda koji minimizuju emisiju toksičnih materijala;
• Povećana naučna istraživanja i monitoring Point Nemo i okolnih morskih ekosistema;
• Dizajn letelica sa manje teških metala i komponenti koje mogu preživeti reentriju;
• Razmatranje opcija za kontrolišano spuštanje u manje osetljive regione ili tehnologija za uklanjanje otpada u orbiti.

Point Nemo je simbol konfrontacije između praktičnih rešenja za upravljanje svemirskim otpadom i neizvesnih ekoloških rizika. Iako region izgleda pusto i udaljen, potencijalni atmosferski i morski uticaji čine ga relevantnim za celu planetu — i zahtevaju pažnju nauke i politike.

Izvori oslika: California Western International Law Journal (2018), Proceedings of the National Academy of Sciences (2023), PNAS (2009), podaci NOAA.