Sažetak: Pasivno listanje kratkih, popularnih videa može dovesti do "brain rot" — gubitka pažnje i sposobnosti kritičkog razmišljanja. Preprint na arXiv-u ukazuje da su četiri velika jezička modela pokazala padove u rezonovanju, razumevanju long-form konteksta i bezbednosti, uz efekat doze. Pregledi i studije povezuju doomscrolling sa emocionalnom otupljenošću, smanjenom pažnjom i depresijom. Rešenje zahteva istraživanja, dizajn platformi usmeren na kvalitet i promenu korisničkih navika.
Čak i AI može da doživi „brain rot”: kako kratki sadržaji erodiraju pažnju i rezonovanje
Čak i AI može da doživi „brain rot”
Listanje kratkih videa na platformama kao što su TikTok, Instagram Reels i YouTube Shorts često se doživljava kao bezopasan način opuštanja. Međutim, rastući broj dokaza ukazuje da prekomerna pasivna konzumacija takvog sadržaja može narušiti pažnju, sposobnost kritičkog razmišljanja i emotivnu otpornost — fenomen koji se u Oxford rečniku opisuje kao „brain rot”.
Šta je „brain rot”?
Brain rot se definiše kao percipirani pad inteligencije ili sposobnosti kritičkog mišljenja usled prekomerne konzumacije površnog ili senzacionalnog internet-sadržaja. Centers for Disease Control and Prevention (CDC) navodi da oko polovine tinejdžera provodi četiri ili više sati dnevno pred ekranom, što čini proučavanje ovih efekata posebno važnim.
Dokazi da pogađa i veštačku inteligenciju
Preprint na arXiv-u koji su objavili Xing i saradnici ispituje uticaj kratkih, veoma popularnih online postova na četiri velika jezička modela (LLM). Autori izveštavaju o "ne-trivijalnim padovima" u oblastima kao što su rezonovanje, razumevanje dugih konteksta, bezbednost modela i povećanje tzv. "mračnih crta" ličnosti (npr. psihopatija, narcizam). Studija takođe pokazuje efekat doze — veća izloženost „junk” sadržaju povezana je sa jačim negativnim efektima.
Ovi nalazi su preliminarni, ali ukazuju da problemi nastali pasivnim i repetitivnim izlaganjem površnom sadržaju nisu isključivo ljudska osobina već mogu uticati i na performanse AI sistema koji uče iz širokog spektra online sadržaja.
Uticaj na ljude
Pregled u časopisu Brain Sciences povezao je doomscrolling sa emocionalnom desenzitizacijom, smanjenom pažnjom, većim rizikom od depresije i nižim samopouzdanjem. Takođe, pojedinačna istraživanja sugerišu da oslanjanje na alate kao što su ChatGPT i drugi AI sažeci može smanjiti potrebu za aktivnim razmišljanjem — jedna studija sa MIT-a iznela je nalaze o smanjenoj moždanoj aktivnosti kod studenata koji su koristili ChatGPT za pisanje eseja (nalazi treba tumačiti oprezno i zahtevaju dalja istraživanja).
Izvršni direktor OpenAI-ja, Sam Altman, objavio je u oktobru 2025. da ChatGPT ima oko 800 miliona nedeljno aktivnih korisnika, dok Googleovi AI pregledi dostizu oko dve milijarde mesečno — brojke koje pokazuju koliko su ovi alati postali deo svakodnevnog života.
Zašto je to zabrinjavajuće
Pasivna konzumacija kratkog, senzacionalnog sadržaja podstiče navike koje smanjuju pažnju i motivaciju za dublje razmišljanje. Algoritmi koji nagrađuju kratkotrajni angažman dodatno intenziviraju problem: svaki klik i produženo gledanje vode ka sličnom sadržaju, stvarajući začarani krug zavisnosti i površne pažnje.
Preporuke i smernice
Potrebna su dodatna, rigorozna istraživanja, ali već sada mogu da se preduzmu sledeće mere:
- Ograničavanje vremena pred ekranom i uvođenje pauza — posebno kod mladih.
- Promovisanje aktivnosti van ekrana i uravnoteženih medijskih navika.
- Redizajn algoritama da favorizuju kvalitetan, duži sadržaj i dobrobit korisnika umesto isključivo zadržavanja pažnje.
- Uvođenje obrazovnih programa za kritičko mišljenje i digitalnu pismenost u školama.
- Dalja provera i standardizacija praksi u obuci AI modela kako bi se smanjio uticaj niskokvalitetnog „junk” sadržaja.
Zaključak
Dokazi sugerišu da pasivna konzumacija kratkog, površnog sadržaja može narušiti kognitivne sposobnosti i mentalno zdravlje — kako kod ljudi, tako i potencijalno kroz uticaj na AI modele. Prepoznavanje rizika prvi je korak; ublažavanje zahteva svesne navike korisnika, odgovornost platformi i ciljane istraživačke i regulatorne mere.
Izvor: originalni članak objavljen na Verdict (GlobalData). Informacije su dati u opštem informativnom obliku i ne predstavljaju stručni savet; pre donošenja važnih odluka posavetujte se sa stručnjacima.
Pomozite nam da budemo bolji.
