Moratorijum na soju, dobrovoljni sektorski sporazum s presekom iz 2008. godine, smatra se ključnim za smanjenje krčenja Amazona. Nedavna istraga regulatora CADE i pravne preokrete dovele su moratorijum u stanje neizvesnosti, podstičući investitore da šire proizvodnju soje u Altamiri. EUDR i politički pritisci u Brazilu dodatno komplikuju situaciju — konačna odluka može značajno uticati na budućnost amazonskih šuma.
Moratorijum na soju pod udarom: šta to znači za Amazon, Altamiru i COP30
Moratorijum na soju pod udarom: šta to znači za Amazon, Altamiru i COP30
Od 2007. Marcelo Salazar živi u Altamiri u saveznoj državi Pará — regionu Amazonije koji je dugo važio za jedno od najvećih žarišta krčenja šuma u Brazilu. Opština, površinom uporediva sa Floridom, bila je nekoliko godina za redom među najbrže krčenim u zemlji.
Razlozi krčenja u tom delu Amazonije su mnogobrojni: nasilno otimanje zemljišta, stočarstvo, rudarenje, hidroelektrane i veliki infrastrukturni projekti. Poslednjih meseci, međutim, Salazar primećuje novu pretnju — proširenje proizvodnje soje prema severu iz države Mato Grosso, jedne od najvećih proizvođača soje u Brazilu.
Šta je moratorijum na soju?
Moratorijum na soju je dobrovoljni sporazum uspostavljen 2006. godine između trgovaca sojom, nevladinih organizacija i državnih agencija. Trgovci su se obavezali da neće kupovati soju proizvedenu na zemljištima koja su krčena nakon 2008. godine. Sistem praćenja porekla koristi satelitske snimke i druge tehnologije kako bi se proverilo poreklo useva i eventualno nedavno krčenje šuma.
Pravni zaokreti i neizvesnost
Krajem avgusta regulator za konkurenciju, CADE, otvorio je istragu o moratorijumu, ukazujući na mogućnost postojanja kartela među trgovcima. To je dovelo do niza pravnih preokreta: privremene suspenzije, sudskih odluka koje su ih poništavale ili odlagale, i konačno — 6. novembra — naredbe sudije Vrhovnog suda Flavia Dina da se istraga obustavi do konačne odluke Vrhovnog suda, zakazane sredinom novembra.
U praksi, ova pravna i politička neizvesnost već utiče na ponašanje investitora — u Altamiri su, prema lokalnim izveštajima, trgovci i investitori pozdravili privremenu suspenziju i intenzivirali planove za širenje useva soje.
Kako soja utiče na krčenje?
„Soja sama po sebi ne krči uvek direktno“, objašnjava Salazar. „Često investitori kupuju zemljišta koja su prethodno razčistili stočari ili drugi, a prodavci potom idu dublje u šumu. Čak i legalna proizvodnja soje podiže cenu zemljišta i pokreće destruktivan ciklus ekspanzije.“
Holly Gibbs, profesorka sa Univerziteta Wisconsin–Madison, navodi da je moratorijum imao merljiv efekat: pre sporazuma oko 30% soje dolazilo je sa nedavno očišćenih površina, dok danas taj procenat iznosi manje od 1%. Moratorijum je, zaključuje, značajno smanjio ekonomsku motivaciju za direktno krčenje u korist plantažnog uzgoja soje.
Politički i trgovinski kontekst
Pokušaj da se ukine ili suspenduje moratorijum događa se u važnom trenutku za Brazil: COP30 se održava u Belemu u Amazoniji, a zemlja je usred trgovinskih tenzija i pregovora (uključujući odnos sa SAD i sporazum Mercosur–EU). U isto vreme raste pritisak iz sektora agro-biznisa, naročito iz države Mato Grosso, gde udruženje proizvođača soje Aprosoja i regionalne vlasti preduzimaju mere koje obeshrabruju poštovanje moratorijuma.
Međunarodni propisi takođe komplikuju sliku: nova EU Uredba o krčenju šuma (EUDR) zabranjuje uvoz proizvoda iz područja krčenih posle 2020. godine, dok moratorijum ima presečnu godinu 2008. Ta razlika, upozoravaju stručnjaci, stvara „pravni vakuum“ koji bi mogao otvoriti velike površine za novu proizvodnju soje.
Podrška i kritike moratorijuma
Zagovornici moratorijuma tvrde da je on bio jedna od retkih efikasnih mera koja je realno usporila krčenje Amazona. Kritičari to vide kao dodatni administrativni teret i paralelni skup pravila uz već postojeće zakone o zaštiti šuma. Branitelji moratorijuma ističu da bez sektorskog dogovora i mehanizama provere, pojedinačna obećanja kompanija teško mogu da garantuju trajnu zaštitu.
„Lepota moratorijuma je u tome što je to sektorski dogovor sa mehanizmima provere i ravnoteže“, kaže Rafaella Ferraz Ziegert.
Šta je na kocki?
Ako bi moratorijum bio trajno oslabljен ili ukinut, postoji realan rizik od brže ekspanzije proizvodnje soje u Amazoniji, što bi moglo pojačati pritisak na šumske ekosisteme, lokalne zajednice i klimatske ciljeve. U Altamiri lokalni aktivisti upozoravaju da bi to označilo korak unazad u smislu zaštite i održivog razvoja regiona.
Zaključak: Spor oko moratorijuma nije samo pravno ili trgovinsko pitanje — to je sudar ekonomskih interesa, javne politike i međunarodnih obaveza za zaštitu šuma. Konačna odluka Vrhovnog suda i ponašanje trgovaca u narednim mesecima odrediće koliko će moratorijum ostati alat za očuvanje Amazona ili postati istorijska izuzetak.
Pomozite nam da budemo bolji.
