Arheološko otkriće: Satelitski program Cemeteries from Space otkrio je grob avarskog ratnika oko 30 milja (≈48 km) jugozapadno od Budimpešte. Grob, datovan na 670–690. godinu, delimično je opljačkan, ali je pronađena retka zakrivljena gvozdena sablja stara oko 1.300 godina, sada izložena u muzeju Szent István Király. Nalazi iz groba (strele, srebrni pojas, minđuše) ukazuju na visok društveni status pokojnika, a na lokalitetu je još ~80 potencijalnih grobova za istraživanje.
Satelit uočio humku: pronađen grob avarskog ratnika i retka 1.300-godišnja sablja
Satelitsko otkriće otkriva grob iz 7. veka
Arheolozi su zahvaljujući projektu Cemeteries from Space Mađarskog narodnog muzeja otkrili grob iz 7. veka na lokalitetu otprilike 30 milja (≈48 km) jugozapadno od Budimpešte. Iako je grob bio delimično opljačkan, tim je pronašao dobro očuvan donji deo skeleta i izuzetno retku, zakrivljenu gvozdenu sablju starenja oko 1.300 godina, koja je sada izložena u muzeju Szent István Király (Kralj Sveti Stefan).
Grob se datuje u period između 670. i 690. godine nove ere i pripisuje se ratniku iz avarskog perioda — stanovniku Panonskog prostora. Pored sablje, u grobu su pronađeni i strele, srebrni pojas, minđuše sa staklenim perlicama, dekorativne metalne pletenice za kosu i nož. Delovi skeleta iznad stomaka bili su razbacani, verovatno usled ranijih pljački, dok je donji deo ostao netaknut.
„Ovi grobovi dokazuju da je okrug Fejér bio važan centar pre 1.400 godina,“ izjavio je istoričar György Szabados u saopštenju muzeja prenetom u Heritage Daily. „Otkriće sablje dodatno potvrđuje značaj regiona u ranom srednjem veku — reč je i o opipljivom artefaktu i simbolu društvenog statusa.“
Sam pronalazak sablje bio je delikatan: predmet je bio korodiran i lomljiv, pa je volonter iz arheološkog tima izrađivanjem drvenog nosača omogućio podizanje sablje zajedno sa okolnom zemljom. To je dozvolilo konzervatorima da obave početnu restauraciju i spreče dalju degradaciju metala pre izlaganja u muzeju.
Zakrivljeni oblik sečiva, prema izveštajima Live Science, karakterističan je za oružje koje se koristilo sa konja, što ukazuje na borbenu ulogu ratnika na jahaću silu i verovatno viši društveni položaj osobe sahranjene uz tako luksuzan predmet. Poreklo Panonskih Avara i njihove veze sa turkijskim ili mongolskim elitama i dalje su predmet naučnih debata, posebno jer kultura nema znatne izvore u pisanom obliku.
Na lokalitetu je još oko 80 potencijalnih grobova koji nisu iskopani; dalja istraživanja mogla bi razjasniti društvenu strukturu zajednice, trgovinske veze i moguće druge primerke sličnih oružja.
Izvori: izveštaji muzeja Szent István Király, Live Science i Heritage Daily.
Pomozite nam da budemo bolji.
