Ko će primiti 30.000 tražilaca azila? EU u žestokoj raspravi o raspodeli i „solidarnosti”

EU pod pritiskom: spor oko novog sistema raspodele tražilaca azila

Koje zemlje Evropske unije snose najveći teret migracija postalo je jedno od najspornijih pitanja u Briselu. EU od 27 članica je 2024. usvojila opsežnu reformu migracione politike koja uskoro treba da stupi na snagu, a njen ključni element je novi sistem „solidarnosti” za upravljanje tražiocima azila.

Kako funkcioniše novi sistem

Sistem predviđa da se države članice svrstaju u nekoliko kategorija, između ostalog i one koje su ocenjene kao pod „migracionim pritiskom” prema kriterijumima kao što su broj neregularnih dolazaka i pomorske spasilačke operacije. Države koje nisu pod pritiskom moraće da:

• prihvate deo tražilaca azila iz zemalja pod pritiskom, ili
• plate finansijsku naknadu od 20.000 evra po osobi.

Pod novim pravilima najmanje 30.000 migranata godišnje treba da bude premješteno unutar EU, a konačna odluka o tome ko primi koga mora biti postignuta do kraja decembra.

Gde su problemi

Glavni problem je saglasnost oko toga ko zapravo jeste „pod pritiskom”. Države intenzivno lobiraju da utiču na metodologiju procene. Kao primere u svojim argumentima navode:

• Švedska — oko 300.000 zahteva za azil u poslednjoj deceniji;
• Belgija — popunjeni prijemni centri;
• Nemačka — više od milion ukrajinskih izbeglica od 2022.;
• Francuska — intenzivne pomorske spasilačke operacije migranata na putu ka Britaniji.

„U političkoj retorici lako se vidi da svi smatraju da su pod migracionim pritiskom,” kaže izvor u Evropskoj komisiji.

Zvanični predlog Komisije očekuje se sledeće nedelje, posle skoro mesec dana odlaganja. Taj predlog će biti polazna tačka za pregovore među državama o broju dodatnih tražilaca azila koje su spremne da prihvate ili o visini novčane pomoći koju nude.

Političke tenzije i međusobno nepovjerenje

Predlog stiže u trenutku kada vlade širom EU trpe politički pritisak da zaoštre kontrolu granica, pa dobrovoljno prihvatanje većeg broja tražilaca azila nosi visok politički rizik. Eksperti upozoravaju da je reč o teškom balansu jer među državama postoji nepovjerenje: neke članice optužuju zemlje na prvoj liniji da ne procesuiraju zahteve za azil dovoljno strogo, dok te zemlje odbacuju te tvrdnje.

Iako Srbija nije članica EU, odluke Unije mogu uticati i na migracione tokove kroz region, pa je ishod pregovora od interesa i za zemlje Zapadnog Balkana.

Rokovi: Komisijin predlog sledeće nedelje; konačna raspodela mora biti dogovorena do kraja decembra.