Studija objavljena 6. novembra u Nature Communications pokazuje da meteoroidi povremeno izazivaju velike pomeraje prašine na Marsu. Valentin Bickel i tim analizirali su više od dva miliona "slope streak" tragova koristeći duboko učenje i utvrdili da vetar uzrokuje većinu, dok otprilike 1 od 1.000 nastaje udarima iz svemira. Jedan događaj zabeležen 24. decembra 2023. kod Apollinaris Mons stvorio je oblast od oko 2,3 sq mi (~6 km²) promenjenih tragova. Autori naglašavaju neophodnost dugoročnih globalnih posmatranja pre slanja ljudi na Mars.
Meteoriti na Marsu mogu izazvati višekilometarske pomeraje prašine — retki, ali snažni udari
Na Marsu, udari meteoroida ponekad pokreću velike pomeraje površinske prašine koji se prostiru kilometrima. Mars prima veliki broj kosmičkih sudara, a pošto njegova atmosfera ima manje od jedan procenat Zemljine atmosferske gustine, mnogi meteoroidi se ne sagore u potpunosti i dopru do površine. Kada se to dogodi, posledice mogu drastično promeniti ogoljeni marsovski pejzaž, a u budućnosti predstavljati i rizik za ljudske misije.
Šta je utvrdio novi rad?
U radu objavljenom 6. novembra u časopisu Nature Communications, istraživači Evropske svemirske agencije (ESA) i Bernskog univerziteta predstavili su rezultate obimne analize. Planetarni naučnik Valentin Bickel iskoristio je algoritme dubokog učenja da identifikuje i analizira više od dva miliona tzv. "slope streak" — tragova na padinama gde su najgornji slojevi fine prašine pomereni.
Zbog gotovo potpunog odsustva tekuće vode na Marsu, autori smatraju da vetar predstavlja glavni uzrok većine ovih peraasto izgledajućih tragova. Ipak, otprilike jedan od 1.000 zabeleženih tragova nastaje kao direktna posledica meteoroidnih udara.
Primer iz 2023. godine
Jedan takav slučaj zabeležen je 24. decembra 2023. godine instrumentom ExoMars Trace Gas Orbiter (TGO) iz ESA. Fotografija snimljena instrumentom za kolor i stereo snimanje površine prikazuje bledeći skup impaktnih kratera pri podnožju vulkana Apollinaris Mons, blizu marsovskog ekvatora. Područje pogođeno udarom obuhvata približno 2,3 kvadratne milje (oko 6 km²) preoblikovanih i diskolorisanih tragova na padinama — značajan prostor s obzirom na relativnu retkost ovakvih događaja.
„Prašina, dinamika vetra i peska deluju kao glavni sezonski pokretači formiranja slope streak-ova,“ rekao je Bickel. „Meteoroidni udari i potresi deluju lokalno, ali su globalno relativno neznatni.“
Dodatna analiza omogućila je istraživačima da procene kako su neki od ovih udarnih događaja i formiranja tragova verovatno nastupili između 2013. i 2017. godine. U novoj studiji takođe je identifikovano pet čvrsto vidljivih žarišta koja su verovatno nastala u periodu između 2006. i 2024. godine.
Zašto je ovo važno? Autori ističu da je obezbeđivanje dugoročnih, kontinuiranih i globalnih posmatranja ključan cilj sadašnjih i budućih orbita kako bi se razumela današnja dinamičnost Marsa. Takvi podaci nisu važni samo za naučna saznanja i funkciju orbitalnih satelita — oni su i praktični: svaki mogući rizik, uključujući i retke, ali snažne meteoroidne udare, mora se uzeti u obzir pre slanja ljudi na Crvenu planetu.
„Ova posmatranja mogu dovesti do boljeg razumevanja onoga što se danas događa na Marsu,“ zaključio je Colin Wilson, projektni naučnik ExoMars TGO.
Pomozite nam da budemo bolji.
