Opservatorij Vere C. Rubin u prvoj test‑snimci otkrio je zvezdani potok koji izlazi iz galaksije Messier 61. Potok je dugačak oko 55 kpc (~180.000 svetlosnih godina) i verovatno potiče od patuljaste galaksije koju je Messier 61 razbila. Nalaz, objavljen u Research Notes of the AAS, pomaže da se objasne pojačana formacija zvezda u Messier 61 i potvrđuje očekivanje da mnoge galaksije nose slične slabe strukture.
Rubin otkriva ogroman „rep“ kod Messier 61 — trag razorene patuljaste galaksije
Rubinov prvi snimak otkriva zvezdani potok dug 55 kpc
Opservatorij Vere C. Rubin, samo nekoliko meseci nakon dugo iščekanog otvaranja, već donosi iznenađenja koja mogu promeniti razumevanje istorije galaksija. Najveća digitalna kamera na svetu, montirana na opservatoriju u Čileu, iako još nije počela glavnu naučnu anketu, omogućila je otkriće nečeg neočekivanog u prvoj test‑snimci.
Astronomi su u snimku uočili zvezdani potok — tanke, ali dugačke trake zvezda koje se pružaju iz galaksije Messier 61. Tim je nakon pažljivog uklanjanja viška rasipajućeg svetla uspeo da izdvoji ovaj slabi signal: potok je dugačak oko 55 kiloparseka (~180.000 svetlosnih godina), što ga svrstava među duže zabeležene tokove tog tipa.
"Ovo je prvi zvezdani potok otkriven uz pomoć Rubina," kaže Sarah Pearson (University of Copenhagen). "I ovo je samo predznak za mnogobrojne strukture koje ćemo naći."
Autori rezultata objavili su podatke u Research Notes of the American Astronomical Society. Galaksija Messier 61, prvi put zabeležena 1779. u jatu Devica (Virgo Cluster), poznata je kao starburst galaksija — mesto intenzivne formacije novih zvezda i brojnih supernova. Otkriće zvezdanog potoka ukazuje da je Messier 61 verovatno srušila i rastrgla manju patuljastu galaksiju; ostaci te interakcije sada se vide kao potok zvezda.
Takvi sudari i akrecije manjih sistema smatraju se ključnim delom hijerarhijskog modela razvoja galaksija: spajanja i razaranja manjih galaksija dovode do rasta većih sistema i mogu pokrenuti talase formiranja zvezda. U slučaju Messier 61, autori napominju da bi upravo ovakva interakcija mogla delimično objasniti pojačanu zvezdanu aktivnost i druge nepravilnosti u strukturi galaksije.
Prvi Rubinov snimak obuhvata oko deset miliona galaksija, ali to je tek uvertira — tokom naredne decenije Rubin će zabeležiti svetlost sa približno 20 milijardi galaksija, daleko više nego bilo koji prethodni opservatorij. Očekivanje naučnika je da će mnoge galaksije pokazati slične, do sada neprimećene potoke; Rubinova osećajnost za slabe signale omogućava upravo takva otkrića.
Šta ovo znači? Otkriće potvrđuje da su zvezdani potoci uobičajeni sastavni deo evolucije galaksija i pokazuje snagu novih instrumenata za proučavanje vrlo slabih struktura u svemiru. Kako Rubin nastavlja da mapira nebo, možemo očekivati da će slična otkrića postati svakodnevica, produbljujući razumevanje formiranja i istorije galaksija.
Pomozite nam da budemo bolji.
