Singapur beleži porast insekata i pacova koji ulaze u zgrade zbog rekordnih vrućina. Nacionalna agencija zabeležila je gotovo 5.400 pacovskih rupa u prvoj polovini 2025. godine, dok projekcije predviđaju do 189 izuzetno vrućih dana godišnje do 2050.
Stručnjaci upozoravaju da hemijske metode mogu pogoršati ekološku neravnotežu; kao alternativa promovišu se projekti poput Wolbachia, urbana pošumljavanja i netoksične metode zaštite.
Svetski poznata reputacija Singapura po čistoći i urednosti suočava se sa novim problemom: zbog rekordnih vrućina, sve veći broj insekata i glodara traži utočište u zatvorenim prostorima.
Prema izveštaju portala Mongabay, čak su i visokoprofilne lokacije poput aerodroma Changi i Applove prodavnice u Marina Bay Sands zabeležile napade na biljke i pojave bolesti izazvane masovnim invazijama insekata.
„Insekti ulaze unutra — da pobegnu od vrućine“, izjavila je Veera Sekaran, botaničarka sa Nacionalnog univerziteta u Singapuru.
Nacionalna agencija za zaštitu životne sredine Singapura prijavila je gotovo 5.400 pacovskih rupa u prvoj polovini 2025., što je gotovo dvostruko više nego prošle godine. Prosečne temperature brzo rastu: 2024. je izjednačena sa najtoplijom godinom u istoriji grada, a klimatske projekcije predviđaju da bi do 2050. Singapur mogao da doživi i do 189 izuzetno vrućih dana godišnje, naspram samo 21 danas.
Stručnjaci upozoravaju da povećan broj napada štetočina nije samo etička ili estetska neprijatnost, već signal dubljeg poremećaja u ekološkoj ravnoteži. Glavni faktori su toplotni stres, krčenje šuma i ubrzana urbanizacija, zbog kojih gubitak prirodnih staništa tera životinje da potraže utočište u gradskim zgradama i vrtovima.
Paralelno s tim, industrija suzbijanja štetočina se proširila — na ostrvu radi više od 430 licenciranih firmi — ali oslanjanje na hemijske sprejeve i lepljive zamke stvara dodatne probleme za biodiverzitet. Konzervaciona organizacija Animal Concerns Research and Education Society izvestila je da je u poslednjih nekoliko godina spasila na hiljade neželjenih životinja, uključujući ptice i zmije, iz lepljivih zamki.
Stručnjaci upozoravaju da kratkoročne, hemijske intervencije mogu dodatno narušiti ekološku stabilnost i ugroziti zaštićene vrste i kućne ljubimce. Zato se u Singapuru testiraju i primenjuju održivije metode:
Za građane, praktični saveti uključuju: zaptivanje otvora i pukotina u zgradama, pravilno i zatvoreno odlaganje otpada, uklanjanje stajaće vode, korišćenje netoksičnih repelenta i obnavljanje staništa biljaka koje privlače prirodne predatore štetočina.
Singapurov primer upozorava na širi globalni problem: kako gradovi postaju topliji, moramo uvesti pametnije, ekološki prihvatljive pristupe kako bismo sačuvali biodiverzitet i smanjili sukobe između ljudi i divljih životinja.
Pomozite nam da budemo bolji.
