Dva nagla skoka u ljudskom starenju otkrivena — šta očekivati sa 44 i 60 godina

Studija otkriva dva „skoka" u procesu starenja

Starenje se često doživljava kao postepen proces, ali nova analiza iz 2024. pokazuje da ljudski organizam ponekad doživljava brze, ozbiljne promene u srednjim decenijama života. Istraživači su identifikovali dva izražena talasa promena — približno oko 44. i oko 60. godine života — koji pogađaju širok spektar molekula u telu.

Kako je sprovedeno istraživanje

Tim predvođen genetičarem Michaelom Snyderom (Stanford) analizirao je uzorke od 108 odraslih osoba koje su duži vremenski period redovno davale biološke uzorke. Ukupno su pratili 135.239 bioloških karakteristika (RNA, proteine, lipide i mikrobiom sa creva, kože, nosa i usta), što je rezultiralo više od 246 milijardi merenih podataka.

Šta su pronašli

Oko 81% praćenih molekula pokazalo je promene u jednoj ili obe faze. Sredinom četrdesetih dominirale su promene vezane za metabolizam lipida, metabolizam kofeina i alkohola, faktore rizika za kardiovaskularne bolesti, kao i promene u koži i mišićima. Rani šezdeseti su bili udruženi sa promenama u metabolizmu ugljenih hidrata i kofeina, regulaciji imunog sistema, funkciji bubrega, te takođe sa srčano‑žilnim i kožnim/muskularnim pokazateljima.

„Sredina četrdesetih i rani šezdeseti predstavljaju vreme velikih promena — i to je vidljivo bez obzira na tip molekula koji se posmatra", rekao je Michael Snyder kada su rezultati objavljeni u avgustu 2024.

Je li to povezano sa menopauzom?

Iako se prvi skok poklapa sa prosečnim periodom perimenopauze/menopauze kod žena, autori su naglasili da taj događaj ne objašnjava u potpunosti nalaze: slične promene primećene su i kod muškaraca. Prvi autor Xiaotao Shen (tada na Stanfordu, sada Nanyang Technological University) istakao je da menopauza može doprineti promenama kod žena, ali da postoje i drugi, zajednički faktori koji utiču na oba pola.

Ograničenja i poziv na dalje istraživanje

Istraživači upozoravaju da je uzorak relativno mali (108 učesnika) i da su starosne grupe bile ograničene na 25–70 godina, uz određene vrste uzoraka. Zbog toga autori pozivaju na šire, dugoročne studije sa većim brojem učesnika i raznovrsnijim uzorcima kako bi se razjasnili uzroci i posledice ovih naglih promena.

Rad je objavljen u časopisu Nature Aging (2024). Nalazi ne znače da će svaka osoba obavezno primetiti naglo pogoršanje zdravlja u tim godinama, već ukazuju na molekularne promene koje bi mogle pojačati rizik od određenih bolesti i zahtevati ciljane preventivne mere.