Amazonijska jezera toplija od đakuzija — stotine delfina poginule tokom rekordne suše

Ekološka katastrofa u Amazoniji: jezera na 41,0 °C

Tokom suše 2023. nekoliko poplavnih jezera u centralnoj Amazoniji zagrejalo se do ekstremnih temperatura — najviše je zabeleženo 41,0 °C (105,8 °F) na jezeru Tefé u Brazilu. U ovim uslovima više od 200 delfina je stradalo, pronađeno je oko 330 leševa delfina, dok su na hiljade riba i drugih vodenih organizama ugašene u masovnom pomoru.

Šta se dogodilo i zašto

Istraživači sa Instituta Mamirauá za održivi razvoj, na čelu sa hidrologom Ayanom Fleischmannom, kombinovali su satelitske podatke i terenska merenja kako bi utvrdili niz faktora koji su doveli do katastrofe:

• niske brzine vetra;
• plitke vode u delovima poplavnih jezera;
• 11 uzastopnih dana bez oblaka i veoma snažno sunčevo zračenje;
• zamagljena, manje providna voda koja duže zadržava toplotu;
• šire otopljavanje okeana, posebno Severnog Atlantika, u kombinaciji sa umerenim do snažnim El Niño događajem.

Takva kombinacija je dovela do dnevnih temperaturnih oscilacija do 13 °C u nekim jezerima — promene koje su izazvale fatalni termalni stres kod riba i drugih vodenih organizama.

„Klimatska vanredna situacija je ovde, o tome nema sumnje“, rekao je hidrolog Ayan Fleischmann za AFP nakon terenskog istraživanja.

Uticaj na biodiverzitet i lokalne zajednice

WWF je izvestio da je u jednoj nedelji lokalna populacija delfina pala za oko 10%, uključujući 130 roze rečnih delfina (Inia geoffrensis) i 23 tucuxi delfina (Sotalia fluviatilis), obe ugrožene vrste. Kasnija brojanja ukazuju na približno 330 pronađenih leševa delfina u okolini jezera.

Biolog Adalberto Val objasnio je za Noticias Ambientales: „Kada voda dostigne 41 °C, ribe prestaju da funkcionišu: enzimi se blokiraju, metabolizam kolabira i one umiru.“

Dugoročna kretanja i poruka naučnika

Istraživanje objavljeno u časopisu Science pokazuje da su se prosečne temperature poplavnih jezera u centralnoj Amazoni povećavale za oko 0,6 °C po deceniji od 1990. godine. Ekolozi, među kojima je i John Melack sa UC Santa Barbara, upozoravaju da se ovakvi ekstremni uslovi verovatno javljaju sve češće, sa dubokim posledicama po biodiverzitet i život lokalnih zajednica koje zavise od voda i ribarstva.

Autori studije i drugi eksperti naglašavaju da ovakav problem nije moguće rešiti samo lokalnim merama — potrebna je koordinisana globalna redukcija emisija fosilnih goriva kako bi se ublažila klimatska promena i smanjio rizik od sličnih događaja u budućnosti.

Izvor: Studija objavljena u časopisu Science; izveštaji WWF i terenska saznanja istraživača Instituta Mamirauá.