Studije objavljene u Science of the Total Environment i Royal Society Open Science otkrivaju da je antarktički kril sa 26 lokacija zagađen mikroplastikom, pri čemu preko 75% čine tekstilna vlakna. Salpi su imali manje, ali po veličini veće čestice nego kril. Nalaz ukazuje da mikroplastika putuje velikim daljinama i da može dopreti i do relativno "čistih" polarnih regiona. Istraživači planiraju dalje studije o toksičnosti plastike i njenom prenosu kroz antarktički hranidbeni lanac.
Naučnici zvone na uzbunu: mikroplastika u antarktičkom krilu — i polarne regije nisu pošteđene
Naučnici upozoravaju: mikroplastika stigla i do "izolovanog" Antarktika
Plastično zagađenje okeana nastavlja da predstavlja ozbiljan problem — čak i najmalobrojniji stanovnici udaljenih morskih regiona nisu pošteđeni. Dve nezavisne studije izvedene u Južnom okeanu otkrile su prisustvo mikroplastike u antarktičkom krilu prikupljenom sa 26 lokacija oko Južnih Šetlandskih i Južnih Orknejskih ostrva.
Istraživanja objavljena u časopisima Science of the Total Environment i Royal Society Open Science pokazala su da kril sadrži različite vrste, veličine i boje plastike, pri čemu više od tri četvrtine pronađenih čestica čine mikroplastična vlakna — najčešće poreklom iz odeće i drugih tekstilnih materijala. Jedan ciklus pranja može osloboditi i preko milion takvih vlakana, koja zatim dospevaju u reke i okeane.
Razlike između organizama: u drugoj studiji, pored krila, analizirane su i salpe (organizmima slični planktonski predatori). Salpi su nosile manji broj plastičnih čestica, ali su one bile po veličini veće u odnosu na čestice pronađene u krilu.
„Čak ni polarno okruženje nije oslobođeno mikroplastičnog zagađenja“, napisao je Hangbiao Jin, vanredni profesor na Tehnološkom univerzitetu Zhejiang i koautor studije.
Antarktički kril ima ključnu ulogu u ekosistemu: predstavlja temelj ishrane mnogih vrsta, uključujući kitove, i učestvuje u transportu ugljenika u duboke slojeve mora. Njihova ogromna biomasa (procena preko 400 miliona tona) znači da zagađenje krila može imati dalekosežne posledice po hranidbene lance i sposobnost okeana da skladišti ugljenik.
Autori studija i nezavisni stručnjaci ističu da prisustvo mikroplastike u relativno "čistim" oblastima ukazuje na sposobnost ovih čestica da putuju velikim daljinama — preko atmosferskih transporta i morskih struja — te da lokalni izvori zagađenja nisu jedini krivci.
Sledeći koraci istraživanja: tim Hangbiao Jina planira da ispita toksičnost plastike u morskim organizmima i način prenosa tih čestica kroz antarktički hranidbeni lanac — od krila do riba, pingvina i foka.
Šta možemo uraditi?
- Smanjite upotrebu jednokratne plastike i birajte manje štetne tekstile kad je moguće.
- Koristite filtre za veš ili promišljeno perite odeću (manje centrifuge, pune mašine) da biste smanjili ispuštanje vlakana.
- Podržavajte lokalne i globalne inicijative za čišćenje i smanjenje plastike u životnoj sredini.
Ovo otkriće naglašava vezu između naših svakodnevnih navika i zdravlja udaljenih ekosistema: čak i mali koraci u smanjenju plastike mogu doprineti očuvanju oceana i polarnih područja.
Pomozite nam da budemo bolji.
