Amnesty International upozorava da najmanje 2 milijarde ljudi živi u krugu od 5 km od više od 18.000 lokacija fosilne infrastrukture, dok još 3.500 novih lokacija može pogoditi dodatnih 135 miliona ljudi. Život pored takvih objekata povezan je sa ozbiljnim zdravstvenim rizicima, a industrija je povezana i sa kršenjima ljudskih prava, posebno protiv ekoloških i autohtonih aktivista. Izveštaj ističe da je oko 16,1% ove infrastrukture na teritorijama autohtonih naroda i apeluje na hitan prestanak ere fosilnih goriva.
Amnesty: „Opsesija“ fosilnim gorivima ugrožava 2 milijarde ljudi — zahtev za hitan prekid ere fosila
Amnesty upozorava: širenje fosilne infrastrukture stavlja milijarde života u opasnost
Širenje infrastrukture za fosilna goriva ugrožava živote najmanje 2 milijarde ljudi širom sveta, navodi Amnesty International u novom izveštaju predstavljenom na marginama UN klimatske konferencije COP30 u brazilskom Belému.
Ključni nalazi
Izveštaj pokazuje da oko 2 milijarde ljudi — otprilike četvrtina svetske populacije — živi u krugu od 5 km od više od 18.000 postojećih lokacija fosilne infrastrukture. Dodatnih 3.500 novih lokacija je u razvoju i procenjuje se da će pogoditi još 135 miliona ljudi.
Zdravstveni i društveni uticaji
Život blizu lokacija za vađenje i preradu nafte i gasa, kao i rudnika i elektrana na ugalj, povezan je sa povećanim rizikom od raka, astme, kardiovaskularnih bolesti i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema. Amnesty takođe dokumentuje povezanost industrije sa kršenjima ljudskih prava — uključujući ubistva i prisilna nestajanja — naročito usmerenim protiv ekoloških aktivista i autohtonih zajednica koje brane svoje teritorije.
„Ova neprestano rastuća industrija ugrožava milijarde života, nepovratno menja klimatski sistem i uništava kritične prirodne ekosisteme,“ rekla je Agnes Callamard, generalna sekretarka Amnesty International, predstavljajući izveštaj.
Uticaj na autohtone narode
Izveštaj napominje da, iako autohtoni narodi čine manje od 5% svetske populacije, najmanje 16,1% poznate globalne infrastrukture fosilnih goriva nalazi se na njihovim teritorijama.
Međunarodni kontekst i pozivi na akciju
Na konferenciji COP30 u Belému, aktivisti i eksperti su pozvali vođe sveta da potpišu jasne planove za postepeni prestanak upotrebe fosilnih goriva. Kumi Naidoo, predsednik kampanje za Ugovor o neproliferaciji fosilnih goriva, zatražio je mapu puta za ukidanje fosila i poručio: „Primarni uzrok klimatske krize je naša zavisnost od fosilnih goriva.“
Prema podacima UN, ugalj, nafta i gas čine oko 68% svetskih emisija stakleničkih gasova. Istovremeno, UNDP-ova anketa iz 2024. pokazuje da više od 80% ljudi želi odlučniju klimatsku politiku, dok 72% podržava brzo postepeno ukidanje fosilnih goriva.
Zaključak
Amnesty poziva na hitne mere: obustavu novih projekata fosilne infrastrukture, uključivanje pogođenih zajednica u odluke i ubrzani prelaz na obnovljive izvore energije kao ključ za zaštitu zdravlja, ljudskih prava i budućnosti planete.
Pomozite nam da budemo bolji.
