Morske vrste beže ka polovima — prosečno 59 km po dekadi, posledice za ribarstvo i ekosisteme

Kad je vruće, ljudi traže hladnije mesto — klimatizovane prostorije, plažu ili bazen. Slično tome, morski organizmi sele se ka hladnijim vodama. Novo istraživanje Univerziteta Sunshine Coast, objavljeno u časopisu Earth's Future i izveštavano u The Guardian, pokazuje da se prosečno kreću 59 km prema polovima svake decenije.

Šta je studija otkrila?

Autori rada navode da su neki taksoni mnogo brži: primerice, određene ribe poput Kingfish-a beleže prosečnu selidbu oko 102 km po dekadi. Istraživači upozoravaju da, čak i uz značajno smanjenje emisija zagađujućih gasova, australijski okeani mogu ući u "neistražene uslove" do 2040. godine — sa ekstremnom toplotom, gubitkom kiseonika i povećanom kiselinom.

Zašto se to događa?

Glavni pokretač je zagrevanje okeana usled klimatskih promena, uz prateće procese zakiseljavanja i smanjenja rastvorljivog kiseonika u vodi. Takve promene prisiljavaju vrste da se pomere u potrazi za povoljnijim staništima, da se prilagode novim uslovima ili, u najgorim slučajevima, suoče sa izumiranjem.

Alice Pidd, vođa studije sa Univerziteta Sunshine Coast: "Kako se naši okeani zakiseljuju i gube kiseonik, život koji oni podržavaju je pod sve većim pritiskom da se pomeri, prilagodi ili ugine. Već vidimo to u praksi. Prošlost više nije dobar vodič za budućnost."

Moguće posledice

Pomaci u distribuciji vrsta mogu poremetiti hranidbene mreže, promeniti sastav lokalnih ribolovnih resursa i ugroziti živote ljudi koji zavise od ribe i srodnih industrija. Istraživanje iz 2020. (objavljeno u Scientific American) ukazuje da se slični procesi dešavaju globalno — organizmi se sele od ekvatora prema polovima već decenijama.

Pored promene prostiranja, toplija voda menja i fiziologiju riba. Studije u Baltičkom moru pokazuju da se njihov metabolizam ubrzava pri višim temperaturama, pa im je potrebno više hrane; zbog toga počinju da love manje plenove, što menja odnose plen–predator i može dovesti do prekomernog iskorišćavanja određenih vrsta.

Domino-efekti u prirodi

Promene u jednoj grupi organizama često izazivaju kaskadne posledice. Kao primer, u kopnenom ekosistemu, istrebljenje vukova u nacionalnom parku Yellowstone dovelo je do rasta populacije losa, prekomerne ispaše i pada broja manjih sisara i biljaka — što je indirektno uticalo i na druge vrste poput grizlija. Slični lanci uticaja mogu nastati i u moru.

Šta naučnici predlažu?

Autori studije pozivaju na hitno smanjenje emisija stakleničkih i drugih zagađujućih gasova, smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i unapređenje praćenja morskih ekosistema. Potrebne su i prilagodljive strategije za ribarstvo i zaštitu biodiverziteta — uključujući dugoročno praćenje, prekograničnu saradnju i planove za upravljanje migracijama vrsta.

Za čitaoce u Srbiji

Iako je Srbija kopnena i nema izlaz na more, pomeranja morskih vrsta direktno utiču na globalne lance snabdevanja hranom, međunarodne ribolovne kvote i stanje okeana koji regulišu klimu. Razumevanje ovih procesa važno je za svaki deo sveta u kontekstu klimatskih posledica i održivog upravljanja prirodnim resursima.

Izvori: Earth's Future (studija, Univerzitet Sunshine Coast), The Guardian, Scientific American, studije o efektima na metabolizam riba u Baltičkom moru.