Argentina deklasifikovala ~1.850 dokumenata: otkrivene mreže bekstva nacista i zaboravljenih 83 sanduka

Argentinska vlada pod predsednikom Javierom Mileijem ove godine je deklasifikovala i objavila oko 1.850 dokumenata koji rasvetljavaju istrage o nacistima koji su nakon Drugog svetskog rata pronašli utočište u Južnoj Americi. Materijali, koji obuhvataju hiljade skeniranih stranica, postavljeni su na veb-sajt Nacionalnog arhiva Argentine i uključuju i deklasifikovane predsedničke dekrete iz perioda 1957–2005.

Ključna otkrića

Dokumenti su raspoređeni u nekoliko velikih fajlova posvećenih pojedinim visokorangiranim nacistima i temama. Među najznačajnijim sadrže spise o:

• Adolfu Eichmannu — jedan od arhitekata "konačnog rešenja", koji je u Argentini živeo pod imenom Ricardo Klement dok ga 1960. nisu uhapsili agenti Mossada i odveli u Jerusalim na suđenje. Arhiva sadrži i kontradiktorne dokaze o tome u kojoj meri su argentinske vlasti, posebno iz doba peronističke vlade, mogle biti svesne njegovog boravišta i eventualno ga štititi.
• Josefu Mengeleu — "anđelu smrti" iz Aušvica, koji je proveo vreme u Argentini pre nego što je pobegao u Paragvaj i Brazil, gde je navodno umro 1979. godine.
• Spise vezane za Martina Bormanna, Anta Pavelića, Rudolfa Hössa i Klausa Barbija, kao i druge funkcionere i saradnike nacističkog režima.

Otkrivanje 83 sanduka

Tokom renoviranja zgrade Vrhovnog suda Argentine pronađena je zaboravljena kolekcija od 83 sanduka papira i dokumenata, praktično netaknuta. Spisi su, prema dosadašnjim podacima, zaplenjeni 1941. godine kada su stigli iz nemačke ambasade u Tokiju brodom Nan-a-Maru i zadržani kako navodno ne bi ugrozili formalnu neutralnost Argentine tokom rata. Sanduci su zatim završili u arhivima Vrhovnog suda i ostali tamo gotovo 84 godine.

Preliminarna analiza ukazuje da sadrže propagandne materijale Trećeg rajha i dokumenta koja upućuju na pokušaje širenja i učvršćivanja nacističke ideologije u regionu. Sud je naložio detaljnu obradu, inventarizaciju i digitalizaciju sadržaja pre javne objave.

Reakcije i značaj objave

Inicijativu za objavljivanje prvobitno su podržali strani akteri, uključujući Odbor za pravosuđe Senata SAD i senatora Chucka Grassleyja, dok je Simon Wiesenthal centar istakao značaj otvaranja arhiva.

"Postoji niz pitanja na koja ovi dokumenti mogu baciti svetlo: zašto je država kao što je Argentina dugo skrivala nacističke kriminalce i njihove tajne? Šta se dogodilo sa podmornicama i zlatom koje su navodno dovožene?" — rekao je Harley Lippman, član Komisije SAD za očuvanje američkog nasleđa u inostranstvu.

Lippman i drugi istoričari naglašavaju da objava može pomoći kako međunarodnim istraživačima i domaćim istorijskim institucijama, tako i argentinskom društvu da se suoči sa složenom prošlošću, uključujući pitanja umešanosti lokalnih vlasti, banaka i logističkih mreža u posleratno bekstvo nacista.

Šta sledi

Kabinet predsednika Mileija najavio je da će svi dokumenti, uključujući sadržaj pronađenih sanduka, biti kompletno digitalizovani i deklasifikovani pre objave. Šef kabineta Guillermo Francos izjavio je da "nema razloga da se te informacije dalje skrivaju" i da objava nije u suprotnosti sa interesima Argentine.

Značaj za region i sećanje na Holokaust

Istoričari i predstavnici jevrejskih organizacija podsećaju da ovakva otkrića pomažu u obnavljanju pamćenja o obimu zločina i o finansijskim, diplomatskim i transportnim kanalima koji su omogućili bekstvo ratnih zločinaca. U dokumentima se, kako se očekuje, mogu naći i tragovi o ulozi banaka i drugih institucija u posleratnom periodu.

Objava ovih dokumenata otvara prostora za nove istorijske analize i potencijalna pravna ili moralna pitanja koja Argentina i međunarodna zajednica mogu razmotriti u narednom periodu.