Tim NUS-a objavio je u Nature Communications metodu skladištenja metana zasnovanu na zamrzavanju vode obogaćene prirodnim amino-kiselinama, čime nastaje biorazgradivi „led” koji u minutima hvata gas.
Metod dostiže oko 90% kapaciteta za nešto više od dve minute, može se ponovo zagrejati da oslobodi gas i zamrznuti za ponovno korišćenje, dok su amino-kiseline biorazgradive.
Istraživanje je zasad u fazi dokaza koncepta; potrebni su dalji rad i testovi skalabilnosti pre industrijske primene.
Tim naučnika sa Nacionalnog univerziteta u Singapuru (NUS) predstavio je metodu koja obećava brže i ekološki prihvatljivije skladištenje prirodnog gasa i biometana. Rad objavljen u Nature Communications i saopšten od strane NUS-a opisuje jednostavan postupak: dodavanjem prirodnih amino-kiselina u vodu pre zamrzavanja stvara se biorazgradivi „led” koji u kratkom roku zarobljava metan.
Tradicionalni načini skladištenja gasa podrazumevaju ili visok pritisak ili izuzetno niske temperature (oko -162 °C za ukapljeni prirodni gas), što je energetski i finansijski zahtevno. Čak su i novije tehnike «solidifikovanog» gasa često spore i teže za skaliranje.
Prema izveštajima, amino-kiselinski modificirani led može dostići ~90% kapaciteta skladištenja za nešto više od dve minute — znatno brže nego kod ranije poznatih pristupa. Za razliku od sintetičkih surfaktanata koji mogu zagađivati, korišćene amino-kiseline su biorazgradive. Materijal se može podgrejati da oslobodi skladišteni gas, a zatim ponovo zamrznuti i upotrebiti ponovo, što omogućava zatvoren krug rada i potencijalno niže troškove i manje otpada.
„Pokazujemo jednostavan, biorazgradiv put koji može brzo da radi i da se ponovo koristi,” rekao je profesor Praveen Linga. „Čini skladištenje gasa bezbednijim, zelenijim i prilagodljivijim.”
Iako su rani rezultati ohrabrujući, istraživanje je još uvek u fazi dokaza koncepta. Pre nego što tehnika može da se primeni u industrijskim razmerama, biće potrebno dodatno testiranje radi potvrde skalabilnosti, dugoročne stabilnosti, bezbednosti u realnim uslovima i ekonomičnosti.
Ako se metoda pokaže izvodljivom u praksi, može doprineti povoljnijem i čišćem transportu i skladištenju prirodnog gasa i biometana — što je posebno važno za tranziciju ka „zelenijim” izvorima energije. Brže i manje energetski intenzivno skladištenje može smanjiti ukupan ugljenični otisak industrije i učiniti biometan pristupačnijim kao zamenu za fosilna goriva.
Izvori: Nature Communications, saopštenje NUS-a i izveštaji medija (npr. Interesting Engineering).
Pomozite nam da budemo bolji.
