Studija objavljena u Nature Neuroscience pokazuje da padovi pažnje posle nedostatka sna prate veliki talasi cerebrospinalne tečnosti (CSF), promene u protoku krvi i u veličini zenice, kao i spori moždani talasi slični non‑REM snu. Istraživanje je rađeno na 26 volontera i poredi efekat normalnog sna sa 24‑časovnom deprivacijom. Autonomni nervni sistem verovatno koordinira ove signale, ali je potrebno više istraživanja da se razjasni funkcionalni značaj ovih promena.
Novo istraživanje otkriva zašto se mozak 'isključi' kada smo iscrpljeni
Zašto mozak "isključi" kad smo bez sna
Svi smo iskusili trenutke kada nakon loše noći jednostavno ne možemo da zadržimo pažnju. Novo istraživanje objavljeno 29. oktobra u časopisu Nature Neuroscience objašnjava šta se dešava u mozgu tokom takvih epizoda — i zašto one podsećaju na delimični prelazak u stanje sna.
Glavni nalazi
Istraživači su otkrili da tokom padova pažnje usled iscrpljenosti iz mozga izlaze veliki talasi cerebrospinalne tečnosti (CSF), a kada se osoba ponovo fokusira, tečnost se vraća u mozak. Ti tokovi CSF‑a prate velike promene u protoku krvi i u veličini zenica, kao i pojavu sporih moždanih talasa koji su karakteristični za non‑REM faze sna.
„Merenjem više vrsta podataka istovremeno videli smo da stvari koje smo smatrali odvojenim zapravo teku zajedno“, rekao je Laura Lewis, koautorka studije i vanredna profesorka na MIT‑u.
Kako je sprovedeno istraživanje
Istraživanje je uključilo 26 zdravih volontera (starosti 19–40, 19 žena) koji su učestvovali u dve sesije razdvojene oko 10 dana: nakon dobrog odmora (6,5–9 sati sna kod kuće) i nakon 24 sata budnosti u laboratoriji. Tokom obe sesije učesnici su nosili EEG elektrode, bili su skenirani funkcionalnim fMRI‑om radi praćenja protoka krvi i CSF‑a, a praćena im je i veličina zenica pomoću uređaja za praćenje oka. Učesnici su izvodili jednostavne zadatke pažnje (pritiskali dugme na vizuelni ili zvučni podražaj) i mirovali 25 minuta radi praćenja bazalne aktivnosti.
Šta su primetili
U uslovu nedostatka sna učesnici su sporije reagovali i češće propuštali signale. Istovremeno, kod iscrpljenih osoba otkriveni su veliki pulsovi CSF‑a praćeni sporim moždanim talasima— obrasci koji podsećaju na prelaz iz stadijuma N1 u N2 non‑REM sna. Pulsovi CSF‑a bili su usklađeni sa promenama u veličini zenice: ulazak tečnosti obično je sledio širenje zenice, a ispražnjavanje nakon sužavanja.
Značaj i ograničenja
Autori smatraju da ti obrasci ukazuju na to da umorni mozak povremeno ulazi u stanje slično snu bez potpune zaboravljenosti — lapsusi pažnje predstavljaju početak tih procesa koji se često prekidaju pre nego što nastupi pravi san. Međutim, funkcionalna uloga velikih promena u protoku krvi i uticaj na čišćenje metaboličkog otpada u mozgu (npr. uklanjanje toksina) još nisu razjašnjeni.
Eksterni stručnjak Michael Chee (National University of Singapore) ocenio je istraživanje kao „impresivan fiziološki rad“ i sugerisao da autonomni nervni sistem verovatno koordinira ove signale. On je takođe naglasio važnu napomenu: studija je koristila 24‑časovnu deprivaciju sna, što je intenzivnija manipulacija nego tipičan gubitak nekoliko sati sna, pa su efekti u toj studiji verovatno izraženiji nego u svakodnevnim uslovima.
Šta dalje?
Dalja istraživanja treba da utvrde da li ovi ritmički tokovi CSF‑a zaista poboljšavaju čišćenje metaboličkog otpada i kako promenjeni obrazac može doprineti poremećajima sna i neurodegenerativnim bolestima. Proučavanje ovih fenomena kod osoba sa hroničnim problemima sa snom moglo bi otvoriti nove pristupe lečenju.
Zaključak: Iako su potrebna dodatna ispitivanja, studija sugeriše da umor ne samo da utiče na pažnju — on privremeno menja osnovne cirkulacione i električne procese u mozgu, stvarajući stanje koje je delimično slično snu.
Pomozite nam da budemo bolji.
