Polarno svetlo se poslednjih nedelja primećuje južnije nego obično. U Viskonsinu su ga zabeležili 11.–12. i 12.–13. novembra, s mogućim ponovnim prikazom 13.–14. novembra; aktivnost se prostirala čak do Floride. Stručnjaci objašnjavaju da snažnije geomagnetske oluje, često izazvane koronalnim masovnim izbacivanjima sa Sunca tokom trenutnog ~11-godišnjeg sunčevog maksimuma, omogućavaju da aurora dopre dalje na jug. Takođe, bolji fotoaparati i društvene mreže čine ovu pojavu dostupnijom široj publici.
Polarno svetlo u Viskonsinu: zašto se u poslednje vreme viđa sve južnije?
Polarno svetlo u Viskonsinu — šta se dogodilo?
U poslednjih nekoliko noći stanovnici Viskonsina prijavili su pojave aurora borealis — uočenih tokom noći 11.–12. i 12.–13. novembra, a postoji mogućnost i ponovnog posmatranja 13.–14. novembra. Ovonedeljna aktivnost bila je toliko intenzivna da su zračenja aurora dopirala čak do Floride.
Šta izaziva južno pomeranje aurora?
Aurora nastaje usled interakcije čestica sunčevog vetra sa Zemljinom magnetosferom i atmosferom tokom takozvanih geomagnetskih oluja. J. J. Wood, meteorolog iz Nacionalne meteorološke službe (National Weather Service) u centru Milwaukee/Sullivan, objašnjava da: što je geomagnetska oluja jača, aurora se vide i dalje na jugu severne hemisfere.
Uloga Sunca i koronalnih masovnih izbacivanja
Shawn Dahl, koordinator u Centru za predviđanje svemirskog vremena (Space Weather Prediction Center), napominje da geomagnetske oluje često pokreću događaji poput koronalnih masovnih izbacivanja (CME). To su velike emisije sunčevog materijala i visoko naelektrisanih čestica, praćene snažnim lokalnim magnetskim poljem koje se širi u svemir. Ako se takav nalet susretne sa Zemljom, energetične čestice sudaraju se s molekulima u atmosferi i emituju svetlost koju vidimo kao auroru.
Sunčev ciklus i aktuelna faza
Dahl dodatno objašnjava da aktivnost Sunca oscilira u približno 11-godišnjim ciklusima — od minimuma, preko maksimuma, pa nazad do minimuma. Promena magnetske polariteta Sunca pri vrhu ciklusa pojačava pojave kao što su CME, sunčeve baklje i radijacione oluje. NASA i NOAA su u oktobru 2024. potvrdili da je u toku sunčev maksimum, koji može potrajati još oko godinu dana, pri čemu su mogući i iznenadni periodi pojačane aktivnosti.
Zašto više ljudi primećuje auroru?
Pored stvarnog porasta solarne aktivnosti, tehnologija igra važnu ulogu: kamere pametnih telefona i digitalnih fotoaparata sve bolje beleže slabije nijanse aurora, naročito pri dužim ekspozicijama. Mnoge pojave ljudi možda ne uoče golim okom, ali ih snimci i objave na društvenim mrežama čine mnogo vidljivijim i dostupnijim široj publici.
Kako pratiti i šta očekivati
Space Weather Prediction Center objavljuje trodnevne prognoze geomagnetske aktivnosti i koristi planetarni K-indeks (0–9) za procenu do koje geografske širine aurora može dopreti: 0–2 označava slabu aktivnost i pojavu daleko na severu, dok vrednosti 8–9 ukazuju na jaku oluju i vidljivost u većem delu SAD. Centar takođe koordinira upozorenja za federalne agencije i elektroenergetske provajdere zbog mogućih posledica jakih geomagnetskih oluja — u vezi sa nedavnom olujom otkazano je 21 avionsko putovanje i jedno lansiranje u svemir.
Zaključak
Ukratko: kombinacija pojačane solarne aktivnosti tokom sunčevog maksimuma i bolje dostupne tehnologije dovela je do toga da sve veći broj ljudi širom južnijih širina, pa i u Viskonsinu, može da vidi ili zabeleži auroru. Ako vas zanima kada je sledeća prilika, pratite prognoze Space Weather Prediction Center-a i lokalne izveštaje o nebu.
Pomozite nam da budemo bolji.
