Kratko: Kuba beleži talas bolesti koje prenose komarci — denga i čikungunja — pri čemu je pogođeno skoro jedna trećina stanovništva. U Havani se sprovode intenzivne mere zaprašivanja, dok vlasti ocenjaju situaciju kao "akutnu".
Kubanske vlasti testiraju lek Jusviza i rektalnu ozonoterapiju za ublažavanje posledica čikungunje. ECDC prijavljuje ~340.000 slučajeva čikungunje u 2025. i 145 smrtnih ishoda, a WHO poziva na hitnu akciju.
Kuba se suočava sa talasom bolesti koje prenose komarci: vlasti upozoravaju da je pogođeno gotovo jedna trećina stanovništva, a veliki broj radnika je oboleo. Među najraširenijim virusima su denga i čikungunja, dok se u Havani i drugim pogođenim oblastima sprovode intenzivne mere zaprašivanja.
U četvrtak su timovi za zaprašivanje, naoružani maglenkama, pretraživali ulice, dvorišta i zbijene stambene zgrade u delovima Havane koje spadaju među najteže pogođena područja. Francisco Durán, nacionalni direktor epidemiologije pri Ministarstvu javnog zdravlja Kube, opisao je situaciju kao "akutnu" i rekao da se radi intenzivno, uporedivo sa naporima tokom pandemije COVID-19.
Denga dugo pogađa Kubu, a problem je dodatno pogoršan ekonomskom krizom koja ograničava mogućnosti redovnog zaprašivanja, čišćenja otpada pored puteva i sanacije havarija na vodovodnoj mreži. Jednom relativno retka čikungunja brzo se proširila u poslednjih nekoliko meseci; bolest izaziva jake glavobolje, osipe i intenzivne bolove u zglobovima koji mogu trajati mesecima i dovesti do dugotrajne onesposobljenosti.
Čikungunja se prvenstveno prenosi komarcima roda Aedes — istim koji šire i dengu i Ziku — i za nju trenutno ne postoji specifičan lek. Kubanske zdravstvene vlasti sprovode dva klinička ispitivanja kojima se testira efikasnost injekcionog leka Jusviza, koji se koristi za kontrolu hiperupalnih stanja, u lečenju čikungunje. Paralelno, procenjuje se i rektalna ozonoterapija kao mogući tretman za postakutne bolove u zglobovima; ovaj pristup uključuje administraciju ozon-gasa putem rektuma i nalazi se u fazi ispitivanja.
Prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), izbijanja čikungunje tokom 2025. godine inficirala su gotovo 340.000 ljudi širom sveta, uz izveštanih 145 smrtnih slučajeva u najmanje 16 zemalja. U julu je Svetska zdravstvena organizacija (WHO) izdala hitan poziv na preduzimanje mera kako bi se sprečilo novo epidemijsko širenje virusa.
Zdravstveni sistem Kube, nekada smatran jednim od najboljih u Latinskoj Americi, oslabljen je posle više decenija ekonomskih i političkih poteškoća, uključujući i američki embargo koji vlasti nazivaju „blokadom“. Građani se suočavaju sa učestalim nestašicama hrane, goriva i lekova, a mnogi najugroženiji često ne mogu da priušte sredstva za zaštitu od insekata. Česta nestajanja struje dodatno pogoršavaju situaciju jer ljudi otvaraju prozore i vrata radi hlađenja, što olakšava ulazak komaraca u stanove.
"Blokada je politika kolektivnog kažnjavanja", izjavio je krajem oktobra kubanski ministar spoljnih poslova Bruno Rodríguez, dok je Generalna skupština Ujedinjenih nacija po 33. put većinom glasova pozvala na ukidanje američkog embarga.
Stručnjaci ističu važnost preventivnih mera: uklanjanje stagnirajuće vode u saksijama, baštenskim posudama i kontejnerima; upotreba mreža protiv insekata i repelenta kada je to moguće; brzo prijavljivanje nenormalnog porasta broja obolelih lokalnim zdravstvenim službama. Zbog ograničenih resursa u nekim oblastima, međunarodna pomoć i koordinisana javnozdravstvena akcija su od velike važnosti.
Napomena: Svi navedeni podaci zasnovani su na izveštajima kubanskih vlasti i međunarodnih institucija (ECDC, WHO). Tokom epidemija statistika i preporuke mogu brzo da se menjaju.
Pomozite nam da budemo bolji.
