Nova studija pokazuje da se morfološka raznovrsnost pasa razvijala mnogo ranije nego što se dosad mislilo. Najstariji primerci sa jasnim psećim osobinama datirani su na skoro 11.000 godina, a među njima je zabeleženo oko polovine varijabilnosti savremenih pasa. Nalaz ukazuje da su pored ljudskog uzgoja i faktori poput klime i geografije imali važnu ulogu u oblikovanju raznolikosti pasa.
Analiza lobanja prepisuje istoriju: raznovrsnost pasa nastala mnogo pre modernog uzgoja
Analiza lobanja menja pogled na evoluciju pasa
Moderni psi pojavljuju se u izuzetnom spektru oblika i veličina — od čivave do velikog danca, od corgija do hrtova, od pugova do nemačkih ovčara. Domestikovani pas (Canis familiaris) pokazuje veću morfološku raznolikost nego bilo koja druga vrsta sisara.
Dosadašnje objašnjenje bilo je da je ta ekstremna raznolikost rezultat intenzivnog ljudskog uzgoja tokom poslednjih ~200 godina. Nova studija Allowen Evin sa Univerziteta u Montpellieru i saradnika dovodi u pitanje tu pretpostavku i ukazuje na mnogo ranije poreklo varijabilnosti.
Istraživači su uporedili stotine lobanja pasa i vukova koje obuhvataju period od približno 50.000 godina. Najstarija lobanja u uzorku sa jasnim psećim osobinama datirana je na skoro 11.000 godina, što se poklapa sa procenama iz analiza drevne DNK. Neočekivano, najraniji primerci već su pokazivali znatan spektar veličina i oblika — otprilike polovinu morfološke raznovrsnosti koju vidimo kod savremenih pasa.
Ključni nalaz: Raniji psi su bili znatno raznovrsniji nego što se ranije pretpostavljalo, pa ljudska selekcija nije jedini faktor koji je oblikovao morfologiju pasa.
Ovo otkriće sugeriše da su, pored ljudskog uticaja, i faktori poput klime, geografije, razlika u ishrani i drugih ekoloških pritisaka značajno doprinosili diverzifikaciji pasa od ranih faza njihove pripitomljavanja. Iako drevni primerci nisu imali ekstremne karakteristike nekih modernih rasa (npr. spljoštenu njušku buldoga ili izuzetno izduženu njušku borzoja), raznovrsnost je bila jasno prisutna već u prvim populacijama domaćih pasa.
Rezultati preispituju tradicionalni model koji je pripisivao većinu morfološke raznovrsnosti isključivo intenzivnim uzgojnim programima 19. veka. Umesto toga, diverzifikacija izgleda kao dugotrajan proces u kome su udruženi prirodni i antropogeni faktori.
Implikacije i dalji koraci
Autori pozivaju na dodatna istraživanja koja kombinuju morfometriju lobanja, analize drevne DNK i arheološki kontekst kako bi se preciznije rekonstruisali putevi domestikacije i regionalne dinamike u ranim interakcijama ljudi i pasa.
Pomozite nam da budemo bolji.
